Bela kuća u klopci Ormuskog moreuza

Zamislite nezamislivo, i upravo za to se spremite. Tim rečima je Kristalina Georgijeva, izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), opisala ekonomske opasnosti koje prete svetu u slučaju da se rat Izraela i Amerike protiv Irana još neko vreme nastavi.

Kako stvari sada stoje, svetske berze nafte poverovale su, za sada, proceni američkog predsednika Donalda Trampa da je rat protiv Irana „veoma kompletiran”, odnosno da je „daleko ispred” prvobitne procene Bele kuće da bi taj sukob mogao potrajati „četiri, pet nedelja”.

S tim poverenjem u procenu 47. predsednika SAD, izrečenu u ponedeljak, svetske naftne berze oborile su cenu barela tipa „brent” sa prethodnih 119,50 američkih dolara na 92,45 dolara juče. Cena mernog bureta lake teksaške nafte (WTI) skliznula je istovremeno, sa 119,48 dolara na 88, 65 dolara.

Trampova optimistična procena imala je, inače, poseban tajming. Naime, nekoliko sati ranije u ponedeljak ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da bi protok nafte i derivata kroz Ormuski prolaz (trenutno pod oštrom „blokadom” Irana) mogao „potpuno presahnuti” za mesec dana. Rat Izraela i SAD protiv Irana gurnuo je globalno tržište energenata u krizu, osujetivši snabdevanja, dodao je Putin u video-razgovoru sa liderima ruske energoindustrije. Šef Kremlja je istom prilikom opisao Rusiju (drugi svetski proizvođač nafte) kao „pouzdanog alternativnog snabdevača” i izrazio spremnost da pod vrlo preciznim „dugoročnim” uslovima obnovi saradnju sa Evropljanima.

Posle toga je usledio, po oceni američkog predsednika, „jako dobar telefonski razgovor” sa Vladimirom Putinom. Niz ruskih ideja o „brzom završetku rata” u Persijskom zalivu, situacija u Ukrajini, nafta... spominju se kao teme tog razgovora, inače prvog između Trampa i Putina ove godine. „ Dvojica lidera nisu detaljno razgovarala o ukidanju sankcija protiv Rusije”, naglasio je juče Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Koliko su se Tramp i Putin dotakli ukidanja američkih energosankcija Rusiji i šta bi moglo tu da se „nezamislivo” izrodi, sada jako interesuje trgovce naftom. Tim povodom, koliko prošle nedelje, visoki zvaničnici Moskve i Vašingtona, Jurij Ušakov, pomoćnih ruskog predsednika i Skot Besent, američki ministar finansija, naznačili su, u odvojenim izjavama, da postoje određena razmišljanja o ukidanju energosankcija SAD protiv Rusije. I to uprkos narativu sa Zapada da zbog rata u Ukrajini, treba po svaku cenu saseći naftne prihode Moskve.

Govor o eventualnom ukidanju sankcija Rusiji u ovom trenutku prilično je iznuđen. To je zato što se svetsko tržište nafte, sa izbijanjem rata Izraela i SAD protiv Irana, suočilo sa velikom dilemom oko trajanja tog sukoba, meta njegovih aktera, pre svega kada je reč o energo i drugim instalacijama protivnika, a ponajviše sa zagonetkom, oko sudbine plovidbe Ormuskim prolazom, kojim je do početka marta prema kupcima putovala petina neophodne nafte.

Pitanje bez odgovora trenutno je koliko bi nafte moglo vrlo uskoro da manjka na svetskom tržištu ? I, ne samo to, već i koliko bi barel mogao još da poskupljuje? Kao i: dokle bi mogla da skoči i cena benzina u SAD (najveći svetski potrošač), i to pre leta, i potonjih novembarskih međuizbora?

Trampova procena prošlog petka, da je poskupljenje nafte „mala cena koja se plaća za mir”, kao da je poljuljana, i pored jučerašnje pretnje šefa Bele kuće da će Irance, ako pokušaju da osujete tankersku plovidbu „pogoditi dvadeset puta jače nego što mogu da zamisle”. Naime, cena benzina na tržištu SAD (vodeći proizvođač, kao i izvoznik nafte) već je počela da se kreće oko 3,5 dolara po galonu.

Koliko dugo će cena nafte, nakon što je od izbijanja sukoba u Persijskom zalivu, poskupela skoro 35 odsto, nadalje ostati ispod 100 dolara?

Svetske naftne berze ne znaju odgovor, ponajviše zato što Pentagon, Iranska revolucionarna garda i zvanični Tel Aviv izlaze sa veoma drugačijim procenama od najnovijih „kratkoročnih prognoza” šefa Bele kuće.

„Tek smo počeli da se borimo. Nećemo se obeshrabriti dok ne završimo misiju. Bez milosti”, navedeno je na sajtu Pentagona u ponedeljak.

„Mi smo ti koji će reći kada je kraj ovog rata”, nadovezala se Iranska nacionalna garda nakon Trampove procene o kraju rata za nekoliko dana.

„Nismo još završili sa Iranom, lomimo im kosti...”, poručio je juče Benjamin Netanjahu, premijer Izraela.

Ako se ratni scenario ovako nastavi, američka banka Džej Pi Morgan upozorava da bi barel već do kraja marta mogao da košta 130 dolara, u aprilu i 150 dolara...

S ove strane Atlantika, izgledna energetska kriza, podstakla je premijera Mađarske Viktora Orbana da u ponedeljak pošalje epistolu Evropskoj komisiji (EK) sa zahtevom da Brisel ukine sopstvene sankcije prema uvozu energenata iz Rusije.

„Ukrajinska naftna blokada i rat na Srednjem istoku vrtoglavo dižu cene barela. Pisao sam predsedniku Antoniju Kosti i Ursuli fon der Lajen tražeći reviziju, i suspenziju sankcija prema ruskim energentima”, naveo je Orban, u pismu čiji dalji detalji nisu objavljeni.

„Trebalo bi da nastavimo sa pritiskom na Rusiju, sprečavajući je da (finansijski) puni svoje ratne fondove”, ocenio je juče Valdis Domrovskis, evropski komesar za energetiku.

Evropljani su kao i u brojnim prethodnim krizama ponovo nejedinstveni. „Bilo bi dostojno prezira” da ponovo punimo ratni budžet Rusije, ocenio je juče u Briselu Sajmon Haris, zamenik premijera i ministar finansija Irske.

U međuvremenu, na drugom kraju EU, Rumunija razmatra da ponovo pusti u rad „Lukoilovu” rafineriju u Ploeštiju, kako bi zaustavila rast cene nafte usled „iranskog rata”, nagovestio je juče ministar energetike Bogdan Ivan.