Zašto BRIKS ćuti na rat u Iranu

Ru­si­ja je osu­di­la ame­rič­ko-izra­el­ski na­pad na Iran. Ki­na ta­ko­đe. Bra­zil je po­zvao na mir, a Ju­žno­a­frič­ka Re­pu­bli­ka se po­nu­di­la da bu­de po­sred­nik u su­ko­bu. Ali BRIKS, kao sim­bol mul­ti­po­lar­nog sve­ta, upa­dlji­vo ću­ti.

Pro­šlo je vi­še od de­set da­na ot­ka­ko su SAD i Izra­el po­kre­nu­li va­zdu­šne na­pa­de na Iran u ko­ji­ma je ubi­jen i vr­hov­ni vo­đa aja­to­lah Ali Ham­nei što je pro­iz­ve­lo jed­nu od naj­ve­ćih kri­za u Per­sij­skom za­li­vu, a sa­vez od 11 ze­ma­lja ko­ji se pred­sta­vlja kao „ko­lek­tiv­ni glas Ju­ga” još uvek ni­je iz­dao ni­jed­no za­jed­nič­ko sa­op­šte­nje.

Ali ova ti­ši­na ni­je slu­ča­jan di­plo­mat­ski pro­pust. Rat na Bli­skom is­to­ku za­pra­vo raz­ot­kri­va sa­da­šnje gra­ni­ce BRIKS-a, či­ji je Iran član, kao glo­bal­nog ak­te­ra. Eko­nom­ski blok ko­ji pred­sta­vlja 40 od­sto čo­ve­čan­stva i 39 pro­ce­na­ta glo­bal­nog bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da ne mo­že se ig­no­ri­sa­ti, ali iran­ska kri­za iza­zi­va sum­nju da li ovaj am­bi­ci­o­zno za­mi­šlje­ni sa­vez mo­že da bu­de vi­še od „de­bat­nog klu­ba”, po­go­to­vo ka­da su nje­ne čla­ni­ce prak­tič­no u ra­tu.

Kao olak­ša­va­ju­ća okol­nost za ne­re­a­go­va­nje mo­že se uze­ti to što BRIKS ni­je ustro­jen po­put dr­žav­nih za­jed­ni­ca kao što su EU ili NA­TO. Sa­vez ne­ma za­jed­nič­ki se­kre­ta­ri­jat ni­ti me­ha­ni­zam za do­no­še­nje br­zih po­li­tič­kih od­lu­ka. Man­dat ove or­ga­ni­za­ci­je ko­je su osno­va­le Ru­si­ja, Ki­na, In­di­ja, Bra­zil i Ju­žno­a­frič­ka Re­pu­bli­ka se u me­đu­vre­me­nu pro­ši­rio i uklju­čio i bez­bed­no­sna pi­ta­nja. Čla­ni­ce su po­če­le da spro­vo­de i za­jed­nič­ke voj­ne ve­žbe. Po­sled­nje ma­ne­vre je or­ga­ni­zo­va­la Ju­žna Afri­ka u ja­nu­a­ru ove go­di­ne na ko­ji­ma In­di­ja, iako pred­se­da­va­ju­ća BRIKS-a, ni­je uče­stvo­va­la.

Ka­ko pi­še lon­don­ski por­tal „Midl Ist Mo­ni­tor”, rat u Ira­nu pred­sta­vlja „ stres test” za BRIKS. Po­ka­zu­je da mul­ti­po­lar­nost za sa­vez ni­je vi­še sa­mo te­o­ri­ja, već re­al­nost u ko­joj se ogle­da ne­do­sta­tak za­jed­nič­kog mo­ral­nog i po­li­tič­kog sta­va.

Ka­da je u ju­nu pro­šle go­di­ne iz­bio dva­na­e­sto­dnev­ni rat iz­me­đu Izra­e­la i Ira­na, BRIKS, ko­jim je ta­da pred­se­da­vao Bra­zil, ogla­sio se po­ru­kom da su za­jed­nič­ki ame­rič­ko-izra­el­ski na­pa­di na Iran kr­še­nje me­đu­na­rod­nog pra­va. Me­đu­tim, ot­ka­ko je pred­se­da­va­nje sa­ve­zom u de­cem­bru pro­šle go­di­ne pre­me­šte­no u In­di­ju, in­te­re­si Nju Del­hi­ja iz­gle­da da su nad­ja­ča­li ci­lje­ve sa­ve­za. Od osni­va­ča BRIKS-a sa­mo In­di­ja ni­je otvo­re­no osu­di­la na­pa­de na Iran, ve­ro­vat­no za­to što ne že­li da na­ru­ši do­bre od­no­se sa SAD i Izra­e­lom.

Ne­do­sta­tak jav­ne re­ak­ci­je eko­nom­skog blo­ka či­ji je član i Iran po­ka­zu­je da ni­je uvek la­ko go­vo­ri­ti je­din­stve­nim gla­som u kri­znim vre­me­ni­ma ka­da po­sto­je su­prot­sta­vlje­ni in­te­re­si. Ka­da su osni­va­či BRIKS-a od­lu­či­li da pri­me Iran i Uje­di­nje­ne Arap­ske Emi­ra­te i po­zva­le Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju da im se pri­dru­ži, taj po­tez je ozna­čen kao pre­kret­ni­ca u na­sto­ja­nju blo­ka ko­ji za­go­va­ra mul­ti­po­lar­ni svet­ski po­re­dak. Ali sa­da te iste čla­ni­ce vu­ku po­te­ze u raz­li­či­tim prav­ci­ma. Iran je za­po­čeo od­ma­zdu ga­đa­ju­ći dro­no­vi­ma i ra­ke­ta­ma ame­rič­ke voj­ne in­sta­la­ci­je ši­rom re­gi­o­na, uklju­ču­ju­ći i Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju i Emi­ra­te.

„Ova si­tu­a­ci­ja osta­vlja BRIKS ne­spo­sob­nim da od­go­vo­ri na urav­no­te­žen, ko­he­ren­tan ili lo­gi­čan na­čin ko­ji pro­jek­tu­je ili šti­ti in­te­re­se svih svo­jih čla­ni­ca”, ka­že za „Sa­ut Čaj­na mor­nig post” Kris Og­den, van­red­ni pro­fe­sor glo­bal­nih stu­di­ja na Uni­ver­zi­te­tu u Oklan­du.

Na pa­ra­li­zu blo­ka si­gur­no uti­če to što sa­ve­zom pred­se­da­va In­di­ja, ko­ja se tru­di da se što ma­nje iz­ja­šnja­va o su­ko­bu ko­ji se vo­di u nje­nom su­sed­stvu.

Vla­da Na­ren­dre Mo­di­ja je iz­gra­di­la do­bre ve­ze sa Izra­e­lom u od­bra­ni, na­bav­ci teh­no­lo­gi­ja, po­ljo­pri­vre­di i oba­ve­štaj­noj sa­rad­nja. S dru­ge stra­ne, od­nos Nju Del­hi­ja sa Te­he­ra­nom za­sni­va se na ener­get­skoj bez­bed­no­sti i re­gi­o­nal­noj po­ve­za­no­sti, što se naj­bo­lje vi­di u raz­vo­ju lu­ke Ča­ba­har na ju­go­i­stoč­noj oba­li Ira­na.

„In­di­ja se go­di­na­ma pri­bli­ža­va Izra­e­lu iako je ta­ko­đe odr­ža­va­la svo­je isto­rij­ske ve­ze sa Ira­nom”, re­kao je Sa­rang Ši­do­re, di­rek­tor pro­gra­ma Glo­bal­ni Jug tink-ten­ka In­sti­tu­ta Kvin­si, do­da­ju­ći da ka­da su dva čla­na klu­ba u su­ko­bu, mi­sle­ći na Iran i UAE, ni­je iz­ne­na­đu­ju­će što sa­vez ne mo­že da pro­na­đe kon­sen­zus.

Ipak, pro­fe­sor me­đu­na­rod­nih od­no­sa na Uni­ver­zi­te­tu Na­lan­da, Ra­dživ Ran­dža­na Ča­tur­ve­di, sma­tra da di­plo­mat­ska tra­di­ci­ja Nju Del­hi­ja, ne­svr­sta­no ba­lan­si­ra­nje iz­me­đu ve­li­kih si­la, mo­že da pod­stak­ne čla­ni­ce BRIKS-a ka for­mu­li­sa­nju za­jed­nič­ke de­kla­ra­ci­je ko­ja bi uop­šte­no osu­di­la agre­si­ju i po­zva­la na po­što­va­nje me­đu­na­rod­nog pra­va, bez za­u­zi­ma­nja stra­na u su­ko­bu.

Is­tra­ži­vač od­bra­ne Ga­u­rav Ku­mar iz Uje­di­nje­nog in­sti­tu­ta za voj­ne po­slo­ve In­di­je ob­ja­šnja­va da se čla­ni­ce BRIKS-a ti­ho kon­sul­tu­ju pre ne­go što za­u­zmu bi­lo ka­kav ko­lek­tiv­ni stav: „Tre­nut­no, to vi­še li­či na di­plo­mat­sku pa­u­zu, što pri­rod­no po­kre­će pi­ta­nja o to­me ko­li­ko je BRIKS za­pra­vo ko­or­di­ni­san.”