Anticiganizam – da ili ne

Anticiganizam je pojam koji se u evropskom i međunarodnom kontekstu sve češće koristi kako bi se označio specifičan oblik rasizma usmeren prema Romima. Pojam obuhvata stereotipe, mržnju, institucionalnu diskriminaciju, nasilje i sve druge oblike neprijateljstva prema Romima kao etničkoj grupi.
Ali anticiganizam u većini država ne koristi se eksplicitno u krivičnim zakonima zato što krivični zakoni uglavnom koriste opšte termine kao što su rasna mržnja, nacionalna i etnička mržnja, diskriminacija na osnovu etničke pripadnosti, zločini iz mržnje. Zakonodavstvo navodi Rome kao zaštićenu grupu implicitno kroz kategoriju etničke pripadnosti, ali ne uvodi poseban termin za mržnju prema Romima. U krivičnim zakonima zemalja u regionu najčešće se koriste članovi koji kažnjavaju: izazivanje rasne i etničke mržnje, zločine iz mržnje, povredu ravnopravnosti, diskriminaciju. Zaštita Roma postoji, ali se ne koristi poseban pojam anticiganizam. Termin anticiganizam, kao adekvatan u stručnom i evropskom diskursu, sve je više preporučen. Evropska komisija, OSCE, Savet Evrope i FRA od 2020. godine, snažno podstiču korišćenje termina antigypsysm/anticiganizam, jer naglašava da je reč o strukturalnom i istorijskom ukorenjenom obliku rasizma, obuhvata i institucionalnu diskriminaciju, ne samo individualnu mržnju, prepoznaje da Romi često trpe specifičan, sistemski oblik dehumanizacije koji nije uvek adekvatno opisan samo kroz reč diskriminacija. Mnogi smatraju da je termin problematičan jer sadrži koren „cigan”, koji je u mnogim kontekstima pogrdan, dok opet drugi misle da je to precizno označavanje upravo sistema mržnje i stereotipa koji se vezuju uz tu reč. Ali alternativni termini kada želi da se izbegne koren ciganizam jesu: antiromski rasizam, diskriminacija Roma i rasizam prema Romima. 
Objašnjenje nekih stručnjaka da je anticiganizam nastao od „anti-gypsysma” je pogrešan jer se etimologija „gypsy” i „cigan” međusobno razlikuju. Važno je razdvojiti: istorijsko poreklo reči, kako se reč danas doživljava i zašto se anticiganizam smatra problematičnim u savremenom govoru. Reč gypsy nastala je u Engleskoj u 16. veku i temelji se na pogrešnom verovanju da su Romi došli iz Egipta (Egyptians), što se vremenom skraćuje u Gypcian, odnosno, Gypsy. Dakle, Gypsy je Egipćanin. A ne uvreda po svom poreklu. Etimologija reči cigan i srodni oblici u evropskim jezicima ne dolaze od Gypsy, njeno poreklo je grčko (athinganos, athinganoi) što znači: nedodirljiv, nečastan (nepoželjan da se dodiruje) i ime jedne srednjovekovne manihejske/gnostičke sekte koja je navodno bila izolovana. Vremenom su Vizantijci taj naziv preneli na romske grupe koje su već u to doba bile marginalizovane. Iz tog korena nastaju svi evropski oblici, slovenska grupa Ciganin, nemački Zigeuner, francuski tsigane. Važno je istaći da reč nije romskog porekla i da nije autonim, nego egzonim koji su drugi koristili za Rome. I zašto je danas reč cigan pogrdna čak i ako istorijski nije počela kao uvreda? Razlozi su pre svega sociolingvistički, kroz stoleća je korišćena za označavanje prljavih, nepoželjnih, kriminalnih, što je proizvelo snažno negativno značenje. Sama etimologija nedodirljiv ima negativnu konotaciju. Romska zajednica jasno je označila termin kao uvredljiv. I zato anticiganizam zvuči vrlo problematično iz ovih razloga: sadrže reč cigan koja je danas široko shvaćena kao uvredljiva i time u naučni i pravni vokabular uvodi etničku uvredu. Ne podudara se semantički sa originalom antigypsysm, koji u engleskom nema istu težinu kao cigan. 
Upravo cigan ima specifičnu težinu u istočnoj Evropi i zato mnoge romske organizacije iz ovog dela Evrope odbijaju termin anticiganizam. Drugim rečima, istorijska etimologija ne može opravdati savremeni negativni naboj te reči, zato se termin smatra lingvistički netačnim, politički nesrećnim. Aniciganizam se često koristi u germanističkoj i centralnoevropskoj akademskoj literaturi, u istorijskim studijama genocida nad Romima (Samudaripen, Porajmos), u sociologiji i antropologiji (kada se opisuje istorijski stereotip ciganin kao kulturna konstrukcija). Dakle, upotreba je motivisana time da se označi specifičan, istorijski oblik rasizma i u tom smislu termin je stručan i koristi se da označi nasilnu ideologiju, a ne etničku grupu. 
Ali sam pojam anticiganizam predstavlja problematičan prevod jer doslovno znači „borba protiv Cigana”, a time jezički zvuči kao da se normalizuje sam pogrdni termin. Dakle, lingvistički i sociopolitički, anticiganizam je vrlo upitan termin. Ali se taj termin pojavio u stručnim radovima i razlog nije jezički nego politički. Evropske institucije koriste engleski termin antigypsysm kao stručni naziv za strukturni, istorijski rasizam prema Romima. Deo stručne zajednice prihvatio je taj termin, ali prevod nije zvanično normiran u jezicima regiona i mnogi lingvisti ga odbacuju jer normalizuje reč cigan. Dakle, anticiganizam nije adekvatan termin u lingvističkom i etičkom smislu. Nepoželjno je da se u naučni ili pravni vokabular uvodi termin koji sadrži etničku uvredu. Može se tumačiti kao legitimiranje pogrdnog naziva. Može stvoriti konfuziju, ako se borimo protiv diskriminacije, zašto koristimo uvredljivu reč u samom nazivu? U regionu je najbolje i najpreciznije koristiti naziv rasizam prema Romima, zato što se u Ustavu i u zakonima Romi prepoznaju kao etnička grupa ili nacionalna manjina. Zakoni koriste pojmove kao što je rasna i etnička mržnja, diskriminacija po osnovu etničke pripadnosti, zločin iz mržnje, povreda ravnopravnosti. Kad je reč o mržnji prema Romima, ona se tretira pravno kroz šire odredbe, a ne kroz poseban termin. Pored pojma anticiganizam i rasizam prema Romima potrebno je da obradimo još nekoliko pojmova: stereotip (neopravdana uverenja prema pripadnicima neke grupe koja se manifestuje neprijateljstvom, mržnjom ili prezirom), predrasuda (neopravdan negativan odnos prema drugima), diskriminacija (nepravedna razlika u postupanju) i nasilje (zloupotreba sile za nanošenje štete osobama ili imovini, obuhvata fizičko, psihološko i strukturalno nasilje kao što je rasizam). Kada se stereotipu doda emocija, dobijamo predrasudu, kada predrasudi dodamo ponašanje odnosno aktivnost dobijamo diskriminaciju, kada diskriminaciji dodamo moć dobijamo nasilje. Ovi pojmovi se prepliću, međusobno jačaju i sve ih je teže razobličiti, dešifrovati i otkriti zato što su složeni i opterećeni istorijskim, vaspitnim, kulturnim i psihološkim odnosima u jednom društvu. Albert Ajnštajn je rekao da je lakše razbiti jezgro atoma nego predrasude, i to se u hiljadama slučajeva potvrdilo. 
Pojava koja se često ponavlja u skoro svim evropskim državama, a nije jasno i decidno navedena, recimo, i u ovom pregledu relevantnih članova Krivičnog zakona jeste sledeća: kada član romske zajednice učini neko prekršajno ili krivično delo, javnost vrlo često preuzima „pravdu” u svoje ruke kako bi celoj romskoj zajednici pokazala „gde joj je mesto”. Ovakve pojave dešavale su se više stotina godina u evropskim državama i to kroz proces dehumanizacije romske zajednice, koja se upravo gradila na pojmu cigan. Dakle, dehumanizacija je onečovečenje kao vrhunac difamiranja pojedinca ili etničke grupe, odricanja svih ljudskih osobina jednom čoveku ili zajednici i njihovo svođenje na nivo jednog homo sacera, na „goli život” u biološkom, a ne u političkom smislu reči, koga svako prema tome sme nekažnjeno da ubije. Zato je naša glavna aktivnost da se što tačnije odrede termini koji se odnose na organizovan ili masovan nasilni napad na zajednicu, kada se vrše paljenje kuća, proterivanje, fizičko nasilje i ubijanje. Predlog je da to bude Pogrom nad etničkom zajednicom. Kada se zajednica kažnjava zbog dela pojedinca, pravno i sociološki najprecizniji termin je Kolektivno kažnjavanje (romske) zajednice, a kada masa spontano ili poluorganizovano „uzima pravdu u svoje ruke” nazvali bi linč etničkog naselja. Interesantan je i termin Vigilantizam, kada želimo da ukažemo na samoproglašeno sprovođenje pravde. Treba da sa pravnim ekspertima vidimo koliko naš zakonski okvir prepoznaje ove pojave, kako i koliko možemo da ugradimo u pravni sistem kako bismo imali bolje rezultate u primeni Krivičnog zakona i kako bismo zaustavili krivična dela podstaknuta iracionalnom mržnjom prema najugroženijoj etničkoj i manjinskoj zajednici u Evropi.

 *Politikolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista