Granice dodira – tri složena rada

Pančevo – Novu izlagačku sezonu u Galeriji „Milorad Bata Mihailović” u Pančevu otvara izložba „Granice dodira”, postavka instalacija Dragane Dražilović Ilić iz Raške. Umetnica, prema rečima kritike, polazi od istraživanja fenomenologije prašine i razumevanja da ona implicira sve kategorije prostora i vremena, te u svom intermedijalnom radu povezuje naizgled nesrodno, povlačeći paralele koje sjedinjuje naslovom „Granice dodira”. U ekspoziciji tri složena rada, akcentovani su, prema navodima Ljubice Jelisavac Katić, ljudska koža, kao omotač čovekovog organizma, zatim zemljina kora i, konačno, fasada kao zaštitna opna ljudskog staništa – u ovom slučaju, urbane kuće.  

      Sve tri celine radova, naglašava Jelisavac Katić, objedinjuju principi slojevitosti, taloženja i duhovnosti, bez obzira na različite konotacije. Energija univerzuma konstantno cirkuliše, a otkrivanjem onoga što je nevidljivo u prostoru, autorka nudi posmatraču slike koje ukazuju na prisutnost nevidljive egzistencije. I više od toga, pruža im boravak u toj slici, te apsolutni doživljaj novog prostora koji sadrži realne informacije. Tragovi prošlosti bude reminiscencije i promišljanja o načinima na koji prostor može da memoriše i budi sećanja. Granice dodira uznose pojam topofilije (snažnu emocionalnu vezu i privrženost), kao smisla poznatog, branjenog prostora, prostora kome se teži, ličnog, telesnog, istorijskog, geografskog.

      – Uz to, očit je paralelizam materijala ljudske kože, zida, zemljine kore, odnosno stena, njihovih karakteristika i ponašanja u vremenu. Svaki od njih implicira ostavljanje tragova, prevazilaženje i nadovezivanje, odnosno kontinuirano i temeljno građenje identiteta, što je i inače imperativ savremenih umetnika. Dragana Dražović Ilić upravo svoj osnovni medij izražavanja višemedijski transcendira, uvek polazeći od materijalnih i duhovnih premisa tekstila. Zahtevni put nagrađuje je umetničkom pričom o efemernosti, o rušenju i menjanju svega tokom vremena, o telesnom, taktilnom, o sinergiji čula u doživljaju sveta, o odnosu tela u prostoru i univerzumu. Iznad svega, o odgovornosti i tragovima koje ostavljamo – napominje Ljubica Jelisavac Katić.

    Umetnica koja se prvi put predstavlja pančevačkoj publici, Dragana Dražović Ilić, diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku za dizajn tekstila. Završila je i poslediplomske magistarske studije zidnog slikarstva, temeljeći svoj rad na istraživanju savremenih enterijera i tehnike tapiserije i odbranila doktorsko-umetnički projekat „Sublimacija reminiscencije/prašina” na interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu.

    Njeno profesionalno iskustvo obuhvata i rad u oblasti dizajna tekstila, mode i unikatnih dekorativnih predmeta i osnivanje studio ILD za dizajn i proizvodnju unikatnih tepiha, gde je istraživala inovativne materijale, forme i tehnike tkanja. Dragana Dražović Ilić je članica ULUPUDS, a njeni radovi se nalaze u kolekcijama Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, u ustanovama kulture u Raški, Negotinu i Topoli, Pedagoškom fakultetu u Vranju, kao i u privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja.