Luksuz je biti čovek

Solun – Proslavljena francuska pozorišna i filmska glumica Žilijet Binoš, predsednica Evropske akademije za film i dobitnica najvažnijih svetskih filmskih nagrada, na 28. TIDF-u je lično predstavila svoje rediteljski debitantsko filmsko delo, dokumentarac „U – Ja u pokretu”, koji sada kreće u redovnu bioskopsku distribuciju u Grčkoj.

Obraćajući se publici u zdanju „Olimpion”, Binoševa je rekla:

– Provela sam mnogo meseci razmišljajući o tome kako da kombinujem ovaj materijal koji je snimila moja sestra, rediteljka Marion Stalens, tokom izvođenja predstave „U pokretu”. Moja potreba da napravim ovaj film bila je da publika bar malo doživi kako je to biti u kreativnom procesu, što je veoma mutno stanje. Ne znate kuda idete, ali nastavljate dalje, jer imate uverenje da ćete pronaći mesto koje tražite.

Ovaj njen rediteljski debi, koji se u originalu zove „U: Ja u pokretu”, prikazuje Žilijetin kreativni susret i saradnju sa poznatim britanskim plesačem i koreografom Akramom Kanom, što se dogodilo 2007. godine, kada su se njih dvoje upoznali. Žilijet je želela da pleše, Akram je želeo da glumi i zajedno su krenuli na intenzivno sedmomesečno putovanje kako bi stvorili scensku produkciju „U–Ja”, kreaciju vođenu željom, sukobom i pomirenjem. Ova kritički priznata predstava je kasnije izvođena širom sveta, a prošle godine je od originalnih snimaka Binoševa stvorila impresivan film o činu stvaranja, u kojem istražuje univerzalni udar munje ljubavi na prvi pogled, zamah strasti koji prevazilazi kulturne i verske razlike i šta se od ljubavi dešava posle. Ovaj film Binoševe je poziv na kreativnost u svakom obliku izražavanja, inspirativan prikaz oslobađajućeg preuzimanja rizika i ponovnog otkrivanja sebe.

Razgovarajući dugo sa publikom, legendarna francuska zvezda je govorila o aspektima istraženim u filmu i kako je doživela svoj prelazak u režiju.

– Postoji priča koju želim da podelim sa svetom. Ne znam, ali na neki način osećam da inspirišem umove ljudi. To je cilj. Kada je Robert Redford došao da pogleda ovu našu predstavu, rekao mi je da bi trebalo da snimim film o tome i odmah sam osetila da je u pravu i da ću to uraditi. Dakle, on je bio taj koji je osetio potrebu, ali odmah nakon toga sam se obavezala pozitivno odgovorivši na njegovo ohrabrenje. Nisam znala kada će se to desiti, jer sam bila veoma zauzeta kao glumica, a kada volite ono što radite, veoma je teško isključiti se i posvetiti dve godine svog života nečemu potpuno drugom. Međutim, već sam samoj sebi rekla „da”, i za mene su reči koje izlaze iz naših usta konvencije, kojih se moramo pridržavati svim srcem i u potpunosti. I znala sam na neki način da je to važno iskustvo, jer je povezivanje različitih ljudi uvek zanimljivo, dolazimo iz različitih svetova. Ples i gluma deluju gotovo kao kontradiktorni svetovi, ali pokušaj pronalaženja veze i novog načina povezivanja ova dva oblika bio je izazov, dužnost – rekla je Binoševa.

Govoreći o samim počecima stvaranja filma glumica je istakla da joj je bilo veoma važno da u sam film uključi i publiku predstave kako bi i ona bila deo sveukupnog procesa, a kada su je upitali kako je izabrala konačni materijal za film, odgovorila je:

– Režija je prostor koji ostavljamo publici da zamisli, jer ne možemo sve da objasnimo. To su bile teškoće, ali sam zadržala mnogo lepih trenutaka. Režija je izbor i selektivnost u pogledu onoga što ostavljate. U raznim kadrovima koje sam izabrala izgledam potpuno smešno, ali nema problema sa tim. Kao glumac i stvaralac, morate ponekad izgledati smešno, to je deo procesa. A strah koji se javlja je pravi poziv. Ali kada se oslobodite straha, osećaj je zaista divan.

Zanimljivo je bilo čuti njeno iskustvo sa umetnošću plesa i o vrednosti isprobavanja novih stvari.

– Bilo je to putovanje za početnike. I bilo je zabavno, jer mi je pokazalo da možemo da isprobamo nove stvari. Ponekad se ne usuđujemo, jer se plašimo da ćemo biti osuđeni ili se plašimo da ćemo prevariti sebe ili druge. Ali ako imate veru i pokušavate svaki dan, onda će se desiti lepe stvari, onda se možemo transformisati. Zaista je luksuz biti čovek, postoji transformacija u svakom od nas. I zato sam smatrala da je važno prikazati ovaj film – rekla je.

Iz publike se moglo čuti i pitanje o vezi između kreativnosti i ljubavi, na koje je Binoševa ponudila zanimljiv odgovor:

– Predavanje sebe vatri stvaranja je najbolja stvar. Ljubav je tako velika reč. Tražimo ljubav i, naravno, možemo se zaljubiti. Kada ljubav dođe, ona nas iznenadi, to je nešto tako veliko i moramo biti u stanju da je prihvatimo, to je ono što je omogućava.

Otkrila je i da se prva priča pomenuta u dokumentarcu, o zaljubljivanju četrnaestogodišnje devojčice u film, dogodila upravo njoj u tim godinama.

Radoznalce je interesovalo i zašto je za svoje rediteljsko debitovanje odabrala žanr dokumentarnog filma i da li će za neki svoj sledeći rediteljski projekat odabrati ipak fikciju? Žilijet Binoš je na to odgovorila:

– Ne mogu reći da sam izabrala dokumentarac, dokumentarac je ono što je izabralo mene. Robert Redford me je na to naveo i evo – uradila sam to. A što se tiče filma fikcije, ostajem za to otvorena. Sam život je fikcija, pa ćemo videti u budućnosti...

Inače, Žilijet Binoš je u Solunu boravila i 2024. godine, kada je na novembarskom festivalu igranog filma dobila počasnu nagradu „Zlatni Aleksandar” za sveukupnu glumačku karijeru, kao hrabri istraživač ljudskih osećanja i pripovedač jedinstvenih filmskih priča. Binoševa je i ovu nagradu zaslužila za sve ono što je podarila u filmovima Kišlovskog, Halstroma, Hanekea, Karaksa, Kijarostamija, Godara, Kronenberga, Mengolda i mnogih drugih poznatih reditelja našeg doba kojima je često bila inspiracija i muza.