Odata po­čast Mi­haj­lu Pupinu u rodnom Idvoru

Idvor – Rod­no me­sto na­uč­ni­ka svet­skog gla­sa Mi­haj­la Pu­pi­na na ru­bu op­šti­ne Ko­va­či­ca da­nas ma­lo li­či na one pa­šnja­ke sa ko­jih se on vi­nuo u svet „na­u­če­nja­ka”, za auto­bi­o­gra­fi­ju isto­vet­nog na­slo­va do­bio je Pu­li­ce­ro­vu na­gra­du, a svom ime­nu do­dao ono Idvor­ski. Ipak, osta­lo je isto da je Pu­pi­nov za­vi­čaj­ni kom­pleks u cen­tru se­la, za či­ju iz­grad­nju je sam osta­vio no­vac, sva­kog 12. mar­ta me­sto oku­plja­nja po­vo­dom go­di­šnji­ce nje­go­vog upo­ko­je­nja.

U pra­vo­slav­noj Cr­kvi Sve­tih Bla­go­ve­sti slu­žen je ju­če pa­ra­stos, a na Pu­pi­nov spo­me­nik ven­ce su po­lo­ži­li dr­žav­ni se­kre­tar Mi­ni­star­stva dr­žav­ne upra­ve i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve Ivan Bo­šnjak, pred­stav­nik Mi­ni­star­stva na­u­ke, teh­no­lo­škog raz­vo­ja i ino­va­ci­ja Ras­ti­slav Stoj­sa­vlje­vić i pred­sed­nik Op­šti­ne Ko­va­či­ca Pe­tar Vi­šnjič­ki, kao i pred­stav­ni­ci udru­že­nja, uče­ni­ci i po­što­va­o­ci Pu­pi­no­vog li­ka i de­la. U Na­rod­nom do­mu, ko­ji je po­dig­nut nje­go­vim nov­cem, odr­ža­na je pri­god­na aka­de­mi­ja i uru­če­ne na­gra­de auto­ri­ma naj­bo­ljih uče­nič­kih ra­do­va na kon­kur­su „Mi­haj­lo Pu­pin – na­uč­nik, ro­do­ljub, hu­ma­ni­sta”.

Od rod­ne ku­će iz ko­je je iza­šao 1872. go­di­ne kao osam­na­e­sto­go­di­šnjak sa pet cen­ti u dže­pu do gro­blja „Vu­dlon” u Bronk­su, na ko­jem i da­nas po­či­va – 81 je go­di­na iz­u­zet­nog ži­vo­ta i ni­jed­na za­bo­ra­va rod­nog Idvo­ra u ko­ji se sa­mo tri­put vra­ćao. U kom­pleks, ko­ji pre­ko tri de­ce­ni­je ob­je­di­nju­je na­uč­ni­ko­vu rod­nu ku­ću, mu­zej, Na­rod­ni dom, Dom kul­tu­re i cr­kvu u ko­joj je kr­šten, go­to­vo sva­kog da­na do­đe po­ne­ka đač­ka eks­kur­zi­ja i broj­ni tu­ri­sti, a ovo je i dom ta­len­to­va­nih po­la­zni­ka re­gi­o­nal­nog cen­tra ko­ji no­si nje­go­vo ime, iz Pan­če­va. Ka­ko bi svi oni lak­še na­šli put, a svet pre­po­znao Sr­bi­ju, u cen­tru kom­plek­sa sto­je i spo­men-pu­to­ka­zi usme­re­ni ka 26 svet­skih gra­do­va u ko­ji­ma je Pu­pin ži­veo, ra­dio ili ih svo­jim pro­na­la­sci­ma po­ve­zao.

I vre­men­skom li­ni­jom, od pr­vog pro­na­la­ska – elek­trič­nog re­zo­na­to­ra za isto­vre­me­ni pre­nos ve­sti na raz­li­či­tim fre­kven­ci­ja­ma, pre­ko rend­ge­na, ka­kav je da­nas u upo­tre­bi, do nje­go­vog naj­ve­ćeg izu­ma – „Pu­pi­no­vih ka­le­mo­va”, ko­ji­ma je omo­gu­ćen raz­go­vor te­le­fo­nom, u da­ljem ni­zu od 24 pa­ten­ta, sve de­la bez ko­jih se ne bi mo­gao za­mi­sli­ti sa­vre­me­ni svet.

A sve­sni su i Idvor­ča­ni da je ime ve­li­kog na­uč­ni­ka i iz­u­mi­te­lja u obla­sti te­le­fo­ni­je, te­le­gra­fi­je i ra­dio-teh­ni­ke, slav­nog pro­fe­so­ra Ko­lum­bi­ja uni­ver­zi­te­ta, jed­nog od osni­va­ča Na­se, pr­vog pred­sed­ni­ka Nju­jor­ške aka­de­mi­je na­u­ka ko­ji ni­je ro­đen u Ame­ri­ci i srp­skog di­plo­ma­te, obe­le­ži­lo i nji­hov op­sta­nak. U sva­koj pri­li­ci se ov­de oži­ve se­ća­nja na Pu­pi­nov ne­mer­ljiv do­pri­nos srp­skim na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma i pre­pri­ča­va­ju da je či­ta­vog ži­vo­ta za­dr­žao to­pao ljud­ski od­nos pre­ma obič­nim lju­di­ma i svom vo­lje­nom za­vi­ča­ju u Ba­na­tu, o če­mu sve­do­če i mno­ga do­bro­čin­stva, po­mo­ći cr­kvi, si­ro­ti­nji, ku­po­vi­na de­la mu­ze­ji­ma, le­ga­ti...

Za­to je i ovom pri­li­kom upu­ćen po­ziv da če­sto mi­sli­mo o ve­li­kom si­nu srp­skog na­ro­da, ve­li­kom svet­skom čo­ve­ku Idvor­skom Pu­pi­nu. Du­žan mu je či­tav svet da ga se se­ća, jer ka­ko je re­če­no, sva­ko­dnev­no uži­va u ono­me što je on osta­vio i ne mo­že se ni za­mi­sli­ti ka­ko bi iz­gle­dao ži­vot, „da li bi bio ova­ko lep i lak bez nje­go­vih izu­ma”.

U ova­kvim pri­li­ka­ma pri­ča se i o pla­no­vi­ma. Ima ih mno­go, ka­že za „Po­li­ti­ku” Sve­ti­slav Za­kić, di­rek­tor Pu­pi­no­vog za­vi­čaj­nog kom­plek­sa. Tre­ba okon­ča­ti ob­no­vu objek­ta sta­re ško­le, u ko­joj je Mi­haj­lo na­u­čio pr­va slo­va. Da­nas je to mu­zej ko­ji oče­ku­je i pot­pu­no no­vu di­gi­ta­li­zo­va­nu po­stav­ku bo­ga­te do­ku­men­ta­ci­je, pro­na­la­za­ka i fo­to­gra­fi­ja, ali sto­ti­ne to­mo­va „Knji­ge uti­sa­ka” ko­je su is­pi­sa­li po­se­ti­o­ci iz svih kra­je­va pla­ne­te. Njih ni­je ma­lo, jer Idvor je te­ško na­ći na obič­noj ze­mljo­pi­snoj kar­ti, ali je za ovo ma­le­no me­sto či­tav taj svet čuo za­hva­lju­ju­ći Mi­haj­lu Pu­pi­nu – Idvor­skom.