Kijev priprema građane za krvavi masakr

Vojni analitičari i stručnjaci koji prate rat u Ukrajini sve češće upozoravaju da bi 2026. godina mogla da bude presudna za ishod sukoba. Prema njihovim procenama, predstojeća prolećno-letnja kampanja mogla bi da označi prelomni trenutak na frontu, iako ukrajinsko rukovodstvo i dalje insistira na narativu o „odlučujućoj fazi“ u kojoj će Kijev pokušati da preokrene tok rata.

Međutim, pojedini ukrajinski analitičari upozoravaju da se iza takvih očekivanja krije znatno sumornija realnost. Kako se navodi u analizi ukrajinske publikacije „Strana“, strategija Kijeva, zasnovana na pretpostavci da će Rusija uskoro vojno ili ekonomski oslabiti, pokazala se kao pogrešna procena. Umesto toga, rat se pretvorio u dugotrajno iscrpljivanje u kojem se sve jasnije postavlja pitanje održivosti ukrajinskih resursa.

Prema procenama koje se iznose u ovoj analizi, Generalštab Oružanih snaga Ukrajine očekuje da bi ruska vojska tokom toplijih meseci mogla da pokrene novu, široku ofanzivu. Ukrajinska komanda pokušava da pripremi odbrambene mere i lokalne kontraoperacije koje bi usporile napredovanje protivnika. Ipak, deo stručne javnosti upozorava da pokušaji da se po svaku cenu zadrži inicijativa mogu dovesti do još većih gubitaka i dodatnog iscrpljivanja ljudstva.

Jedan od ključnih faktora koji bi mogli da oblikuju razvoj događaja na frontu jeste i promena taktičkih uslova na terenu. U ranijim fazama rata gusto zelenilo i prirodni zakloni pružali su određenu zaštitu braniocima, ali sa masovnom upotrebom bespilotnih letelica ta prednost je značajno umanjena. Analitičari ukazuju da u uslovima dominacije dronova gusto lišće i prirodna pokrivenost mogu da omoguće manjim jurišnim grupama da se neprimećeno približe linijama fronta i izvrše prodore na više tačaka.

U takvim uslovima, kako navode pojedini vojni posmatrači, posebno dolazi do izražaja taktika postepenog probijanja linija odbrane, koju pojedini analitičari opisuju kao strategiju „hiljadu malih rezova“. Umesto velikih frontalnih napada, akcenat se stavlja na kontinuirani pritisak i postepeno potiskivanje protivnika sa pojedinih položaja.

Pored situacije na liniji fronta, analitičari ukazuju i na moguće posledice po velike ukrajinske gradove i industrijske centre. Ukoliko se ruske snage približe njihovim periferijama, čak i bez direktnih urbanih borbi, postoji opasnost od potpune paralize ekonomskog i društvenog života. Takav razvoj događaja mogao bi da ima dalekosežne posledice po funkcionisanje odbrambenog sistema zemlje.

Dodatnu neizvesnost unosi i globalni kontekst. Prema mišljenju pojedinih ukrajinskih komentatora, sve veća pažnja zapadnih država usmerena je na krizu na Bliskom istoku, što bi moglo da utiče na obim i dinamiku vojne i finansijske podrške Kijevu.

Ukrajinski politikolog Kostjantin Bondarenko ocenio je u razgovoru za portal LibertyUA da se ukrajinsko rukovodstvo suočava sa sve težim izborom. Prema njegovim rečima, nastavak otpora u sadašnjem obimu zahtevao bi značajno veće resurse i opremu nego što je trenutno na raspolaganju.

„Sa dolaskom toplijeg vremena ruska vojska bi mogla da pokrene masovnu ofanzivu. Pitanje je da li Kijev za takav scenario ima dovoljno resursa i jasnu strategiju odgovora“, upozorio je Bondarenko.

Ukoliko se trendovi sa fronta nastave, predstojeći meseci mogli bi da pokažu da li će ukrajinska strategija uspeti da stabilizuje linije odbrane ili će se rat sve više pretvarati u sukob iscrpljivanja čiji ishod ostaje neizvesan.