Kuće za maštanje

Kad bi sve kuće koje je sagradio za proteklih sedam-osam godina bile u prirodnoj veličini, Branko Jeremić bi bio najveći gazda u Šašincima. Ovako, taman su po meri patuljaka iz bajke o Snežani. Te male graditeljske poduhvate autor nije predvideo za stanovanje – već za maštanje.  

Svojevremeno je Branko zidao i prave, velike zgrade.

– Četvrt veka sam proveo kao izvođač građevinskih radova u Nemačkoj. Penziju sam dočekao tamo. U Šašince sam se vratio 2000. i odmah počeo ponovo da majstorišem s drvetom. To je moja ljubav iz detinjstva. Otac je bio stolar i pored njega sam zavoleo taj materijal. Nisam učio zanat, ali išlo mi je od ruke i sve sam umeo da napravim. Vrata, prozore, stolove, stolice, krevete, francuske ležajeve, komode, nahtkasne, vitrine, šifonjere, lampe i razne posude za domaćinstvo, od kutlače i kašike do tanjira. I ovu moju kuću sam takoreći sam sagradio i opremio nameštajem – s ponosom ističe naš domaćin. 

Uz sve to, najednom mu je došlo da pravi i makete. Vukla ga, kaže, neka nostalgija da oživi sećanje na kuće u Bosni.

Sve po sećanju

(/slika2)– U Srem sam se doselio iz jednog malog sela kraj Zvornika još sedamdeset prve godine prošlog veka, ali ga i danas jasno pamtim, kao da sam juče došao. Zato mi i ne trebaju skice, dovoljno mi je sećanje – samo zamislim i napravim. Većina kuća u tom selu je stara i po sto pedeset godina. Građene su od drveta i pokrivene takozvanim parmakom. Hteo sam da ih dočaram verno, pa nisam ni u jednom detalju odstupio od tog stila gradnje. Kao da će u njima neko stvarno stanovati, koristio sam samo izdržljivo suvo i tvrdo drvo bez čvorova, bukvu, hrast, jasen, a čamovinu i daščice topole za krov – kaže ovaj maštoviti graditelj.

Nekada su Brankovi tamo imali i svoju vodenicu. Deset godina je njegova supruga u njoj bila vodeničarka. Vodenice tamo više nema, ali zato u Šašincima postoji njena maketa. Sve je u njoj kao što je nekad bilo. Na istom mestu stoje i krevet, i šporet i trpeza, i tronošci, vodenični kamen.

Za decu i arhitekte

Branko je napravio i kopiju stare porodične kuće, ali nju je, zajedno sa svim nameštajem – prodao. Prodao bi, kaže, i vodenicu, što ne bi, kad može da napravi istu. Ne pada mu teško da se odvoji od njih, ali izgleda da mu marketing nije jača strana.     

– Da vam pravo kažem, slabo se prodaju ove moje makete, ali ja ih volim, pa mi zarada i nije pokretačka snaga. Nemaju ljudi para ni za sitnice, a kamoli za kuću. Ali raduje me kad vidim da se deci dopadaju. Njihovo oduševljenje je iskreno. Zapele su za oko i mojim prijateljima arhitektama. I do njihovog mišljenja mi je stalo. Oni su kupili tri, da ih pokazuju kao uzorak svojim klijentima.