Valter ponovo među prijateljima

Za Kineze, Bata Živojinović nije bio samo najdraži filmski junak iz priča o borbi protiv okupatora, već i srdačni drugar, čije su ih energija i humor „izbavljali” iz teških situacija. To je i  razlog da se razmišlja o snimanju filma sa radnim nazivom „Bata i Kina”, kako je u razgovoru za „Politiku” otkrio sin našeg velikana glume Miljko Živojinović.

O snimanju filma u kinesko-srpskoj produkciji, kao potom i priče o životu poznatog glumca, razgovaralo se tokom Nedelje savremenog srpskog filma na Međunarodnom  festivalu „First” („Prvi”) u Kini, održanom od 3. do 9. februara. Na poziv upućen Filmskom centru Srbije, na svetskoj reviji filmova koja je održana dvadeseti put, srpski film nastupio je pod sloganom „Prijatelji su plodovi vremena”, čemu su osim našeg sagovornika  prisustvovali predsednik Upravnog odbora FC Miroljub Lekić, zamenik Miroslav Stojanović, direktor „Jugoslovenske kinoteke” Aleksandar Erdeljanović i novinar Borislav Korkodelović.

– Festival se tradicionalno održava u ovom jednoimpomilionskom, ali tehnološki jednom od najrazvijenijih gradova Hefeju, sedištu provincije Anhui od 10 miliona stanovnika. Iz Pekinga smo do hiljadu kilometara udaljenog grada stigli za 4,5 sata vozom brzine oko 350 kilometara na sat. Koliko je značajan festival koji se održava u Filmskom parku Vanšan, prvom seoskom bioskopu u Kini, svedoči činjenica da su u ovaj za tu ogromnu zemlju „mali grad”. došle najveće zvezde filmskog stvaralaštva kao što su svetski reditelj i profesor Sje Feji, dobitnik dva „Zlatna medveda” na Berlinskom festivalu, ali i najveća filmska zvezda ili „kineski Džordž Kluni” – Džan Son Ven koji bez dozvole policije ne može da izađe na ulicu jer ga bezbroj influensera prati 24 časa... On me je kao osnivač festivala pozvao na večeru i o snimanju budućeg filma smo drugo pričali – kaže Miljko Živojinović.

Na otvaranju festivala, objašnjava, Son Ven je rekao da je u filmskoj karijeri imao dva uzora: čuvenog japanskog glumca Kena Vetanabea i – Velimira Batu Živojinovića. Kako Miljko priča, upravo je sa Venom razgovarao „o predlogu da tumači ulogu kineskog prijatelja Srbije gospodina Ljua, koji je u vreme NATO bombardovanja bio predstavnik Kine u Beogradu. Bata ga je upoznao kada je prvi put bio u Kini 1978. godine, jer je Lju tada bio prevodilac. Dogurao je potom do mesta atašea. Posle napada na Ambasadu, bio je smešten na VMA. Na slici kojom je zabeleženo da ga je glumac odmah posetio, vidi se kako se ranjen i u zavojima Lju smeje...

– Nakon toga, izjavio je da mu je moj otac sa sobom doneo dobru energiju koja je ljude iz ambasade „psihološki podigla”. Kinezi pre svega cene međusobno poštovanje. Rekao je i da se Bata nikada nije ponašao kao velika zvezda već uvek kao drugar. Cenili su, čujem, i to što je u svim ulogama, i onim revolucionarnim gde je bio junak, i onim komičnim u domaćem filmu, za njih bio isti veliki glumac. Nakon prve posete Kini, povodom predstavljanja filmova „Valter brani Sarajevo” i „Most”, čiji se posteri nalaze na ulazu u kineski  Muzej filma i danas, otac je u Kinu svake godine odlazio, premda je tamo  snimio samo jedan film – „Crveni konj” Stoleta Popova 1979. zbog snimanja scena u pustinji: u pustoši Gobi ljudi  odjednom izlaze iz sojenica... Nastupile su godine prijateljstva u kojima je dočekivao kineske delegacije, kako u Beogradu, tako i u njegovoj rodnoj Koraćici – dodaje sin Bate Živojinovića.  

 Miljko je velikom kineskom glumcu ispričao i kako je sa ocem bio dva puta u Kini, 2000. i 2005. godine i da mu zbog nezaboravnih uspomena koje ima preporučuje da svog desetogodišnjeg sina svuda vodi i upoznaje sa svetom. Kako još kaže, posebno je bio ponosan na to što je u Kinu pozvan ovoga puta povodom izložbe posvećene Bati Živojinoviću tokom nedelje srpskog filma.

– Ovo je peta izložba u ovoj dalekoj zemlji njemu posvećena, a ono što je interesantno jeste da se ova tiče Batinih poseta Kini, uz kratak osvrt na njegove filmove. Meni je najzanimljivije što nisam znao da se tamo prikazivao film „Halo taksi”, kao i komedije na teme rad, otac i razvod na određeno vreme. Kustoskinja izložbe Van Jiton koja sprema doktorat na temu balkanskog filma, iznenadila me je poznavanjem Batinog opusa. U razgovorima sam rekao da Batina popularnost ne može da bude u ovom trenu ni početak ni kraj naših odnosa sa Kinom, čak ni u kulturnom smislu, već samo kamen temeljac za nove autore, reditelje i za projekat koji možemo da uradimo zajedno. Ova prijateljska zemlja   nam za takve poduhvate pruža ruku. Mislim da je prava prilika da je prihvatimo u trenutku kada Kinezi imaju vrhunsku tehnologiju. Imaju kompjuterske animacije koje mogu da simuliraju masovne scene za koje je Veljku Bulajiću bilo potrebno stotine statista, a pritom ista tehnologija omogućuje da se dron spusti do lica glumca i takva simulacija masovke i ne primeti. Treba iskoristiti ovaj poziv naših naprednih prijatelja i da napravimo divne nove filmske priče, kakva bi bila, recimo, o ljubavi Kineskinje i našeg čoveka... Ali, i da započnemo stvarne priče o daljoj privrednoj saradnji. Naši domaćini  rekli su da su im samo potrebni predlozi – priča Miljko Živojinović.

Pre pet godina, podseća dalje, u Kini je snimljen dokumentarni film „U potrazi za Valterom”, posvećen Živojinovićevoj popularnosti i traženju odgovora na pitanja kako bi on i šta uradio. Film RTS prikazuje bar jednom godišnje.

– Valter je, međutim, samo spona između nas, podsticaj da se krene u saradnju koja će i našem filmu i državi mnogo doneti. O tome govori i moj utisak o Pekingu kada sam prvi put došao i ovaj danas kada taj grad nisam prepoznao. Od metropole preplavljene smogom, stigao je do zelenog grada koji je ekološki primer u svetu, što su im omogućile najnovije tehnologije i prelazak sa benzina na električna vozila. Valter za mene znači danas napredak koji nam ovo prijateljstvo nudi –  poručuje Miljko Živojinović.