Moralna savest Evrope

Vremena su takva da je španski premijer dospeo u središte pažnje samo zato što je rekao „ne” ratu.

Ono što se čini normalnim, a takvim se činilo donedavno i samom Donaldu Trampu koji je izbore dobio delom i zbog toga što je obećao da neće pokrenuti nijedan rat i zaustaviti postojeće, postalo je kuriozitet i delo vredno pažnje. Usprotiviti se ratu, naročito u Evropi, iziskuje malo više hrabrosti nego što većina lidera ima. Ipak nekolicina njih smatra da ne može sebi, a ni državi koju predstavlja, da priušti ćutanje dok posle izraelsko-američkog napada na Iran rat eskalira.

Pedro Sančez (54) tu hrabrost je imao i istrajao u svom stavu uprkos Trampovim pretnjama da će obustaviti trgovinsku razmenu sa Španijom.

Premijer Španije jasno je stavio do znanja da njegova zemlja ne želi rat i da odbija da učestvuje u njemu. Španija nije dozvolila korišćenje dve američke baze na svojoj teritoriji za operacije protiv Irana, mada učestvuje u humanitarnim misijama u okviru NATO-a, kakva je preduzeta na Kipru.

Gest španskog premijera je bio vidljiviji i značajniji pošto je konzervativni nemački kancelar Fridrih Merc trećeg dana agresije sedeo u Beloj kući i samo ćutao dok je Tramp pretio embargom Španiji zbog osude izraelsko-američkih napada na Iran i odbijanja da učestvuje u njima.

Sančezov glas protiv najnovijeg rata nije usamljen, brojni španski ministri takođe se suprotstavljaju, demantujući čoveka koji se s Trampom „usmeno dogovorio” da SAD i NATO povećaju uticaj na Grenland. Dakako, reč je o generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu koji je odmah pokušao da obezbedi legitimitet agresiji na Iran rečima da postoji široka podrška članica saveza ratu koji su započeli.

Španska vlada još od prošle godine pokazuje neslaganje sa Trampom. Odbila je da poveća vojni budžet na pet odsto svog BDP-a, na čemu je šef Bele kuće insistirao kod svih članica NATO-a. Zato se američkom predsedniku ne dopada špansko vođstvo, a svakako da je animozitet uzajaman – oko 77 odsto Španaca ima nepovoljno mišljenje o Trampu.

Sančez je svakako hteo da izbegne grešku španskog premijera Hoze Marije Aznara koji je 2003. godine stao na stranu američkog predsednika Džordža V. Buša, uveravajući svoje građane da tadašnji predsednik Iraka Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje.

Tako je postao moralna savest Evrope.

Njegovi politički oponenti u Španiji tvrde da se premijer okrenuo spoljnoj politici pošto je izgubio regionalne izbore prošlog meseca i našao se u središtu korupcionaških skandala u njegovoj socijalističkoj partiji, a pre toga i u korupcionom skandalu u koji je umešana njegova supruga. Oni podsećaju da Sančeza iduće godine čekaju izbori, a neomiljeni Tramp je odlična prilika da prikupi poene.

Sve i da je tako, on je pokazao da može još da se bude van uništavanja koje je zahvatilo svet i da je to i dalje stvar izbora.

Pedro Sančez je po obrazovanju ekonomista, a premijer je od 2018. godine. Takođe je i dugogodišnji generalni sekretar španske Socijalističke radničke partije od 2022. godine, obavlja i funkciju predsednika Socijalističke internacionale. Oženjen je i ima dvoje dece.