Papin ultimatum biskupu Vilijamsonu

Papa Benedikt Šesnaesti pokušava očigledno da zaustavi lavinu koju je sam pokrenuo odlukom da rehabilituje četvoricu šizamtičnih biskupa, među kojima se našao i Ričard Vilijamson. Zvanični Vatikan je juče postavio ultimatum engleskom svešteniku: od Vilijamsona se zahteva da odmah, i javno, povuče tvrdnje iz problematične izjave da nije bilo holokausta i da je tokom Drugog svetskog rata u nacističkim koncentracionim logorima stradalo između 200.000 i 300.000 Jevreja, a ne šest miliona.

Pripadnik ortodoksnog, ultrakonzervativnog društva Sv. Pija Desetog, koje se ogorčeno suprotstavlja reformama Katoličke crkve i njenom otvaranju prema drugim religijama i svetu, utvrđenim na Drugom (vatikanskom) koncilu šezdesetih godina prošlog veka, dao je tu izjavu 21. januara švedskoj televiziji. Njegova rehabilitacija, zajedno sa još trojicom spornih biskupa, koji su svojevremeno isključeni iz crkve, obelodanjena je 24. januara. Od tog trena krenula su gnevna reagovanja i kritike, posebno žestoke u Izraelu, ali i u Nemačkoj, odakle potiče sadašnji papa. Sveta stolica je saopštila da papa u času saopštavanja odluke nije znao za problematične izjave biskupa Vilijamsona, a papa se tokom javne mise ogradio od onih koji poriču postojanje holokausta.

Među onima koji su ubeđeni da sveti otac to nije učinio dovoljno energično i ubedljivo, našla se i nemačka kancelarka Angela Merkel. Kći protestantskog pastora, zahtevala je od pape „jasnu i nedvosmislenu javnu reč”. Mediji su zabeležili da je u pitanju prvi šef vlade jedne države koji je tako oštro opomenuo i kritikovao papu. Vatikan je njenu kritiku, preko svog predstavnika za javnost, odbacio, ali je juče usledio energičan demarš, i ultimatum, upućen biskupu Vilijamsonu.

Engleski sveštenik, koji je od ranije poznat po sličnim izjavama i „korigovanju istorijskih činjenica”, nedavno se izvinio papi zbog nevolja u koje ga je „uvalio”, ali nije povukao svoje reči o holokaustu.

Ultimativnim zahtevom, Vatikan pokušava da umanji ogromnu štetu koju je Katoličkoj crkvi nanela papina odluka o rehabilitaciji „otpadničkih” biskupa. Ne samo u odnosima sa Izraelom (nemački mediji su upozorili da može doći do raskida diplomatskih odnosa sa Svetom stolicom) nego i unutar same crkve.

Veliki broj crkvenih velikodostojnika, i u samoj Nemačkoj, oštro zamera papi njegov „milosrdan odnos” prema ljutim, fanatičnim, ultrakonzervativnim i raščinjenim biskupima koji podrivaju osnove na kojima počiva sadašnje ustrojstvo Katoličke crkve i pokušavaju da je vrate u devetnaesti vek.