Ruski NATO-u u centralnoj Aziji

Od našeg dopisnika
Moskva, 4. februara – Države članice ODKB (Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti) potpisale su danas na vanrednom zasedanju u Moskvi odluku o formiranju Kolektivnih snaga operativnog reagovanja (KSOR), objavio je ruski predsednik Medvedev nakon zasedanja. Prema njegovim rečima, vojska KSOR-a biće dislocirana na teritoriji Rusije i činiće je ozbiljne, dobro obučene snage, koje će biti pod jednom komandom. Rusija će učestvovati sa jednom brigadom i jednom divizijom, što samo po sebi govori o ozbiljnosti snaga.

ODKB je vojno-politički savez koji su 1992. osnovale Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan. Od 2004. godine ODKB ima status posmatrača u Ujedinjenim nacijama

„To će biti ozbiljna vojska, dovoljna po svome obimu, opremljena najsavremenijom tehnikom, efikasna. Po svom potencijalu, ona neće biti lošija od snaga Severnoatlantske alijanse”, naglasio je Medvedev.

Zajednička vojska će se koristiti kao „odgovor na vojnu agresiju, za sprovođenje specijalnih operacija za borbu protiv međunarodnog terorizma, transnacionalnih organizovanih zločinačkih aktivnosti, narkotrafikanata, kao i za likvidacije vanrednih situacija”.

Uzbekistan je odlučio da ne učestvuje kao stalni član već će delegirati svoje čete za učestvovanje u pojedinim operacijama.

U deklaraciji moskovskog samita ističe se da je razlog za pretvaranje političkog u vojni savez činjenica da se – „u neposrednoj blizini zone odgovornosti ODKB-a, ne njegovom krivicom, stvorio ozbiljan konfliktni potencijal”. Učesnice organizacije „pozivaju zemlje NATO-a da odmere sve moguće posledice širenja alijanse na istok i postavljanje novih objekata PRO pored granica država članica ODKB-a”.

Iako se u deklaraciji ne naglašava, jasno je da se žuri sa stvaranjem saveza koji treba da bude protivteža NATO-u, zato što Zapad, a posebno SAD, pokušava da deluje na pojedine države članice ODKB-a težeći da pojačaju svoje vojno i političko prisustvo na njihovim teritorijama. Tu se posebno misli na Uzbekistan koji se pominje i kao zemlja u kojoj će Amerika, možda, formirati još jednu svoju vojnu bazu.

Dmitrij Rogozin, ruski predstavnik u NATO-u, izjavio je da je moguće da se deo zajedničke vojske smesti i u Kirgiziji, na mestu gde se danas nalazi američka vojna baza koju Kirgizija namerava da iseli.

Nameru da otkaže gostoprimstvo američkoj vojnoj bazi „Gansi” na aerodromu „Manas” u Biškeku objavio je sinoć u Moskvi predsednik Kirgizije Kurmanbek Bakijev. Kao razlog za takav postupka on je naveo činjenicu da je Kirgizija u više navrata pokušavala da sa „svojim američkim partnerima” razgovara o ekonomskoj kompenzaciji za ustupanje teritorije, ali da nisu naišli na razumevanje. Bakijev podseća i na činjenicu da Kirgizija nije uspela da izdejstvuje suđenje američkom vojniku koji je prošle godine ubio građanina Kirgizije, iako se o tom pitanju razgovaralo i sa predsednikom SAD.

Bakijev se sinoć sa ruskim predsednikom Medvedevom dogovorio da Rusija uputi Kirgiziji nepovratnu finansijsku pomoć od 150 miliona dolara, kredit od 300 miliona dolara na 40 godina sa kamatom od 0,75 procenata, kao i investicije od 1,7 milijardi dolara za izgradnju kambaratinske hidrocentrale. Moskva je otpisala Kirgiziji dug od 180 miliona dolara u zamenu za 48-procentni paket akcija fabrike „Dastan” koja proizvodi delove za torpeda podmornica.

Sve to je poslužilo kao povod za komentare da je Moskva novcem ubedila Bakijeva da iseli američku bazu, na šta je rusko ministarstvo inostranih poslova reagovalo izjavom da je „odluka Kirgizije samostalna i da ni na koji način nije u vezisa finansijskom pomoći Moskve”.

Vašington je, međutim, reagovao izjavom da namerava da nastavi da koristi bazu „Manas” bez obzira na odluku Bakijeva. Sekretar Saveta bezbednosti Kirgizije kaže da će SAD „kao civilizovana država morati da povuče svoju vojsku u roku od 180 dana od trenutka kad dve zemlje razmene odgovarajuće note”. Očekuje se da odluku Bakijeva parlament potvrdi 6. februara.

Američka baza „Manas” otvorena je u Kirgiziji 2001. godine kad su SAD započele jednu od svojih vojnih operacija u Avganistanu. Trenutno se tamo nalazi 1.200 američkih vojnika. Baza služi za transport vojnog tereta u Avganistan i za snabdevanje aviona gorivom. Rusija i Kina, kao članice ŠOS-a (Šangajske organizacije za saradnju), tražile su od Kirgizije da zatvori „Manas” još 2006. godine.