Severna Koreja gradi razarače brže od SAD

Severnokorejska brodogradilišta poslednjih godina beleže izuzetno brz razvoj, a prema najnovijim procenama tempo izgradnje okeanskih površinskih borbenih brodova već je nadmašio proizvodnju u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema dostupnim podacima, severnokorejska brodogradilišta su tokom 2025. godine porinula dva nova razarača, dok je u narednom petogodišnjem periodu planirano porinuće još po dva broda godišnje.

Ukoliko se ova dinamika održi, Severna Koreja bi do kraja 2030. godine mogla da ima najmanje 12 novih razarača u operativnoj upotrebi. Nasuprot tome, američka mornarica trenutno gradi razarače klase „Arli Berk“ tempom od oko 1,6 brodova godišnje.

Iako je pad proizvodnje površinskih ratnih brodova u SAD bio manji nego u civilnoj brodogradnji, ukupna tonaža i broj porinutih vojnih brodova tokom poslednjih decenija značajno su opali. Istovremeno, Severna Koreja je do početka 2020-ih imala relativno ograničene kapacitete za izgradnju modernih površinskih brodova, pri čemu su resursi uglavnom bili usmereni na razvoj podmorničke flote.

Nova generacija razarača

Preokret je nastupio 2025. godine, kada su severnokorejska brodogradilišta započela izgradnju razarača nove klase „Čoe Hjon“. Prvi brod je porinut u aprilu, a čitav program predstavlja značajan iskorak u sposobnosti severnokorejske mornarice da deluje na otvorenom moru i daleko od obale.

Prva dva razarača ove klase opremljena su sa 74 vertikalne lansirne ćelije za rakete. Za poređenje, najnovije varijante američkih razarača klase „Arli Berk“ imaju 96 takvih ćelija. Ipak, očekuje se da će se ova razlika u narednim serijama severnokorejskih brodova smanjiti.

Naime, planovi predviđaju uklanjanje klasičnih brodskih topova i njihovu zamenu dodatnim vertikalnim lansirnim sistemima, što bi značajno povećalo raketni kapacitet budućih razarača.

Lider vladajuće Korejske radničke partije Kim Džong Un početkom marta potvrdio je da je u razvoju i veća klasa razarača deplasmana oko 8.000 tona. Ta plovila biće oko 60 odsto veća od brodova klase „Čoe Hjon“ i mogla bi da nose više od 120 vertikalnih lansirnih ćelija. Prema dosadašnjim informacijama, i ti brodovi bi bili projektovani bez klasičnih pomorskih topova, što ukazuje na koncept brodova koji su pre svega namenjeni kao nosači velikog broja raketa.

Uticaj na bezbednosnu ravnotežu u Pacifiku

Opadanje kapaciteta američke brodogradnje već duže vreme izaziva zabrinutost u strateškim krugovima u Vašingtonu. Do sada su rizici bili ograničeni, jer je jedina mornarica koja je u velikoj meri povećavala broj modernih razarača bila kineska Narodnooslobodilačka mornarica.

Međutim, ukoliko Severna Koreja nastavi da ubrzano gradi nove površinske borbene brodove, to bi moglo da izmeni bezbednosnu dinamiku u regionu. Pjongjang i Vašington formalno su i dalje u ratnom stanju, jer mirovni sporazum posle Korejskog rata nikada nije potpisan.

Razvoj severnokorejske okeanske flote mogao bi, stoga, da omogući redovne operacije razarača u širem području Pacifika. To bi potencijalno ugrozilo američke ratne brodove, logističke jedinice, vojne baze i vazdušne operacije u regionu.

Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da razarači klase „Čoe Hjon“ imaju lansirne sisteme dovoljno velike za upotrebu balističkih raketa. Prema dostupnim procenama, ti brodovi su projektovani tako da mogu da nose i nuklearno oružje.

Pojedini analitičari smatraju da su tehnička rešenja na tim plovilima u pojedinim segmentima na nivou najsavremenijih razarača koje koriste SAD, Kina, Japan i Južna Koreja, dok su u nekim aspektima ispred većine evropskih i ruskih dizajna.

Ovaj razvoj događaja uklapa se u širi trend ubrzanog unapređenja severnokorejske vojne industrije, čiji su proizvodi u poslednjim godinama postali sve vidljiviji i na savremenim bojištima.