Diskoteke smrti odnele stotine života

Prošlo je godinu dana od velike tragedije u Severnoj Makedoniji, mestu Kočani, kada su u noćnom klubu „Puls” usled požara, poginule 62 mlade osobe, a oko 200 ljudi je zadobilo lake i teške telesne povrede.

Tragedija se dogodila oko 2.30 ujutru, a prema mišljenju nadležnog tužilaštva uzrok vatrene stihije bila su pirotehnička sredstva koja su došla u kontakt sa zapaljivim materijalom na plafonu. Za svega nekoliko minuta, ceo klub je bio zahvaćen vatrom, a posetioci nisu imali adekvatne uslove za edukaciju pošto su postojala samo jedna vrata.

Ova tragedija otkrila je ozbiljne sistemske propuste – lokal nije imao dovoljan broj izlaza, radio je bez važeće dozvole i nije bio adekvatno kontrolisan od strane inspektora.

Prvog aprila 2012. godine slična tragedija zadesila je našu zemlju – šest mladih života ugašeno je u Novom Sadu u diskoteci „Kontrast”. Najstarija žrtva imala je 29, a najmlađa 20 godina. Požar je izbio negde oko dva sata posle ponoći, a žrtve su se ugušile zbog velike količine dima u toaletu lokala, saopštilo je tada resorno ministarstvo.

Dve godine nakon tragedije doneta je sudska presuda.

Vlasnik lokala Alojz Ganić proglašen je krivim i osuđen je na pet godina zatvora. Krivicu su snosili i zakupci objekta Slaviša Stanišić i Dejan Ratković koji su osuđeni na devet i sedam godina robije. Sud je ustanovio da je odgovoran i električar Miroslav Papuga i on je osuđen na devet godina zatvora. Njima je na teret stavljeno krivično delo protiv opšte sigurnosti i izazivanje opšte opasnosti, jer nisu održavali električne instalacije na odgovarajući način i nisu poštovali protivpožarne propise.

Ove godine u jednom noćnom klubu u Švajcarskoj dogodio se gotovo isti scenario. Čak 40 ljudi je stradalo, među kojima je bio i jedan naš državljanin, a njih više od 100 je zadobilo lake i teške telesne povrede nakon požara koji se dogodio u novogodišnjoj noći u baru „Konstelasion”. Nadležni su potvrdili da u lokalu od 2019. godine nisu obavljane nikakve bezbednosne kontrole. Vlasnici bara, bračni par Moreti, sami su renovirali objekat 2015. godine – trenutno se suočavaju sa optužbama za ubistvo iz nehata.

Tragedije se, iz godine u godinu, ponavljaju. Ukoliko bi se pogledali samo navedeni primeri, zbog nečijeg nemara, ugašeno je mnogo života.

„Najvažnija je edukacija – kako ljudi koji se bave kontrolom takvih objekata, tako i ljudi koji ih posećuju”, kaže za „Politiku” Milan Repac, direktor firme „Geokom” koja se bavi zaštitom od požara.

Prema njegovim rečima, neophodno je da ljudi razviju svest koje opasnosti vrebaju, koliko vatra može biti opasna, koje posledice nosi sa sobom i kako svaki pojedinac mora i treba da reaguje.

Kako kaže, suludo je govoriti o materijalnoj šteti, već moramo biti svesni da je i jedan izgubljen život nenadoknadiv, a usled nemara oni se mere na stotine.

„Zakonom je sve jasno definisano, samo je upitno koliko se zakon poštuje. Ono što često viđamo na terenu je da se u mnogim objektima vrata otvaraju ka unutra umesto ka spolja. Dakle, kada osoba izlazi iz objekta vrata otvara ka sebi – u situaciji kada dođe do požara, veliki broj ljudi instinktivno krene ka izlazu, ali stvaranje gužve onemogućava da otvorite vrata ka sebi, zato je neophodno da mogu da se otvore ka spolja, da bi ljudi mogli da izađu u slučaju opasnosti. To je samo jedan primer koji u vanrednim okolnostima ’kumuje’ tragediji. Ljudi se uspaniče, pokušavaju da izađu, a sam izlaz im je otežan”, ističe Repac.

To je, upozorava, samo jedan primer propusta, a kako dodaje „gde su adekvatne dozvole, materijal od kojeg je izgrađen objekat, broj izlaza u slučaju opasnosti, postojanje protivpožarnih aparata i slično”.

Napominje da je neophodno da u objektima postoje jasni planovi evakuacije i protivpožarni aparati, ali da je znatno važnije da ljudi na to obrate pažnju i da znaju da iskoriste sve mere bezbednosti – od zaposlenih preko gostiju.

Komentarišući najčešće uzroke požara – pirotehnička sredstva, kaže da je praksa pokazala koliko je to opasno i da je dovoljna jedna iskra da dođe do velikog požara. Repac je naglasio da to što se nešto često koristi i što viđamo „na svakom ćošku” ne znači da nije opasno i da ne bi trebalo da se iskoreni iz tradicije. Bezbednost je na prvom mestu, vatra nije igra, zaključio je naš sagovornik.

Požar u Brazilu odneo je živote 242 mlade osobe

Požar u noćnom klubu „Kis” u univerzitetskom gradu Santa Marija na jugu Brazila odneo je živote 242 mlade osobe u januaru 2013. godine.

Oko 680 ljudi zadobilo je lake i teške telesne povrede. Policija je kasnije saopštila da noćni klub nije imao funkcionalne protivpožarne aparate i da je imao lošu signalizaciju za vanredne situacije. Zvaničnici su takođe tvrdili da su, na toliki broj ljudi, postojala samo dva izlaza u slučaju opasnosti. Vatrena stihija dogodila se tokom studentske žurke, a žrtve su bile između 17 i 30 godina starosti. Njihove porodice još čekaju pravdu – zahtevali su da odgovorni budu osuđeni za ubistvo ističući da nije reč o nesrećnom slučaju, već da je zločin izvršen svesno jer vlasnici lokala i nadležni nisu marili za niz propusta. Veliki broj mladih ljudi koji je preživeo tragediju i danas ima posledice kobne noći – mnogima je amputiran neki deo tela ili je preplavljen ranama i ožiljcima. Prilikom godišnjica su isticali da sećanje budi bolne uspomene, ali da je neophodno kako se nikada ne bi zaboravilo i kako bi njihova tragedija sprečila neke naredne.

Profit ispred bezbednosti

Požari nisu jedini uzroci velikih tragedija čiji je uzrok ljudski faktor. U našoj zemlji često su se mogli videti slučajevi gde je, zbog neadekvatnog broja ljudi, došlo do opasne situacije koja je mogla da preraste u veliku tragediju. Krajem decembra 2023. godine splav „Kartel” u Beogradu potonuo je u noći između subote na nedelju tokom nastupa jednog pevača. Evakuisano je više od 100 ljudi, mahom srednjoškolaca, a neki od njih skakali su u hladnu reku u strahu od davljenja na splavu. Kasnije je utvrđeno da plovilo nije imalo potrebnu dozvolu, a sumnjalo se da je uzrok tragedije neadekvatan broj ljudi za taj objekat. Sličan scenario dogodio se uoči te godine kada je potonuo splav „Fristajler” na istoj obali. U njemu je, kako je utvrđeno, bilo znatno više ljudi nego što je predviđeno, zbog čega je došlo do potonuća. Te noći na društvenim mrežama pojavili su se video-zapisi gostiju koji, u vodi do kolena, pokušavaju da izađu na obalu. Prema mišljenju nadležnih organa, pukom srećom izbegnuta je velika tragedija.