I dalje neumanjena aura

Trideset godina nakon njene smrti, delo Margerit Diras je uzdignuto na status klasika, konstatuje francuski list „Figaro”, uz podatak da je njen roman „Ljubavnik”, dobitnik Gonkurtove nagrade 1984. godine, prodat u više od  2,4 miliona primeraka (u izdanju kuće „Éditions de Minuit“). Nakon što je posvetio četiri toma njenim kompletnim delima, drugi izdavač -  „La Pléiade” objavljuje specijalno izdanje njenih tekstova iz Indokine.

Dakle, tri decenije nakon njene smrti, aura  Margerit Diras, ostaje neumanjena: njene romane, uključujući i „Ljubavnika”, čitaju osobe svih uzrasta, njeni tekstovi se proučavaju u srednjim školama, a drame joj se izvode u pozorištima.

„Figaro” podseća da je književnica, rođena inače u Indokini,  preminula 3. marta 1996. godine u svom pariskom domu, mesec dana pred svoj  82 . rođendan.

„Pisanje je bila jedina stvar koja je ispunjavala moj život i očaravala ga”, izjavila je nekoliko godina ranije.

Trideset godina kasnije, „ono što je ostalo od Margerit Diras je čarolija, misterija. Mnogo toga znamo o njoj, ali ona je neiscrpna figura”, tvrdi novinarka Beatris Gire, koja je upravo objavila knjigu „Margerit Diras. Proždire sve”.

Tri decenije posle smrti pojavile su se i druge knjige o ovoj književnici, jer, za razliku od diskrecije kojoj naginju mnogi pisci, ona  je tokom svog života težila ka tome da bude javna ličnost.

Akademik Dominik Fernandez u svom najnovijem delu, „A vous, troupe légère” piše da je bila prepoznatljiva po „okruglom licu, radoznalim, očima, sitnom stasu, živahnom i ležernom ponašanju, istovremeno zapanjenom i ravnodušnom izgledu”. Žilijen Pijat, koji je koordinirao izdanje njenih indokineskih dela kod izdavača „La Pléiade”, objavljenih krajem februara, kaže pak da je uspela da izgradi sliku „velike spisateljice, eksperimentalne filmske rediteljke i dramske rediteljke, medijske proročice, iritantne i spremne da iskaže svoje mišljenje o svemu – posebno ako bi to moglo da izazove uzbunu”.

Prema njegovim rečima, delo Margerit Diras opstaje jer „svedoči o izuzetnoj raznolikosti i inventivnosti”.

Štaviše, „bavi se pitanjima svog vremena, najpre istorijskim (dekolonizacija, revolucije, feminizam...), ali posebno književnim i teorijskim (šta je roman? kako pisati?)” , objašnjava on, a prenosi „Figatro”.

„Čovek može i da se ljuti na Margerit Diras, ali i da joj se divi”, naglašava Beatris Gire, opisujući kao fascinantnu „mržnju sa kojom se ponekad suočavala tokom svog života”.

Ova književnica se zaista nije plašila provokacija ili kontroverzi, komentarisala je razne događaje koji su u Francuskoj tretirani kao slučajevi, kao što je i šokirala mnoge otvoreno opisujući sopstveno propadanje, uglavnom zbog alkoholizma.

Objavila je oko trideset knjiga, koje su prodate u milionima primeraka i prevedene na 35 jezika. Među njima su „Morski zid”, „Moderato kantabile” i „Zanesenost Lole V. Stajn”.

Njen najveći uspeh ostaje roman „Ljubavnik”, dobitnik Gonkurove nagrade iz 1984. godine, priča o skandaloznoj ljubavnoj vezi između petnaestogodišnje devojke i dvadesetsedmogodišnjeg muškarca.

„To je verovatno njen najmanje komplikovan, najmanje misteriozan roman. Ona tu pripoveda priču koju je veoma lako razumeti, što nije slučaj sa svim njenim knjigama”, naglašava Beatris Gire. 

Tomas Simone, šef  izdavačke kuće „Éditions de Minuit”, koja je objavila 15 dela Margerit Diras, kaže da je „Ljubavnik” njihova najprodavanija knjiga.

„Postao je klasik. I druga njena dela su izdržala test vremena. Ona očaravaju čitaoce svojom raznolikošću, osetljivošću i originalnošću njenog glasa i perspektive”,  kaže on.

Nekoliko njenih tekstova korišćeno je na francuskim ispitima za maturu, kao što je odlomak iz dela  „Moderato cantabile”   2024. godine. Margerit Diras je takođe bila dramaturg, sa oko trideset drama iza sebe, uključujući komade „Savana Bej” i „Engleski ljubavnik”, kao i filmska rediteljka, pri čemu kritika posebno pominje film „Indijska pesmoa”.

Jedino pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li je Margerit Diras imala i dostojnu političku misao. I o tome se pojavila knjiga „Margerit Diras, žena političar” autora Viktora Labija, u kojoj on želi da veruje da je i njena politička misao bila važna, ali je knjiga ocenjena kao prilično neubedljiva. Margerit Diras je počela da se bavi političkim idejama tek nakon Drugog svetskog rata (tokom kojeg je bila u Pokretu otpora), a na to ju je isprovocirao De Gol kojeg uopšte nije volela, čak ga je prezirala i poredila ga sa Hitlerom...

Kritika konstatuje da čovek ima potpuno pravo da bude očaran njenom prozom, ali zašto tražiti da bude relevantna i u pogledu političkih ideja. Drugim rečima, iako autor Viktor Labi u ovoj knjizi nastoji da joj da značaj i na političkom polju, kritika tvrdi da ne može svako da bude Malro ili Kami.