Strah od Irana parališe Brisel

Evropa bi se mogla suočiti sa ozbiljnim političkim i strateškim posledicama ukoliko se direktno uključi u sukob sa Iranom, upozorava britanski list „Gardijan“, ukazujući na sve dublju dilemu sa kojom se evropske prestonice trenutno suočavaju.

Prema oceni autora teksta, eskalacija krize na Bliskom istoku dovela je Evropsku uniju u stanje političke paralize. Evropski lideri, kako se navodi, svesni su da američko-izraelski udari na Iran otvaraju ozbiljna pitanja u pogledu poštovanja međunarodnog prava. Ipak, uprkos tim procenama, nijedna od vodećih evropskih vlada nije se odlučila na direktnu i jasnu osudu tih akcija.

Takav oprezan i često protivrečan stav dovodi u pitanje temelje na kojima je Evropa decenijama gradila svoj politički identitet. Evropski projekat je, podseća se, istorijski zasnivan na odbrani međunarodnog prava, podršci multilateralnim institucijama i nastojanju da se spoljna politika vodi nezavisno od pritisaka velikih sila. Ukoliko bi evropske države odustale od tih principa i bezrezervno se svrstale u geopolitički front koji predvode Sjedinjene Države, rizikovale bi da izgube status samostalnog globalnog aktera.

Problem za evropske prestonice dodatno je naglašen činjenicom da postoje i konkretni znaci otpora uključivanju u novu vojnu eskalaciju. Prema ranijim izveštajima, pet država, među njima i četiri evropske, odbile su predlog američkog predsednika Donalda Trampa da pošalju svoje ratne brodove u Ormuski moreuz radi obezbeđivanja pomorskih ruta.

Taj potez pokazuje da unutar Evrope postoji svest o rizicima koje bi direktno vojno angažovanje moglo da donese. Ormuski moreuz ostaje jedna od najosetljivijih tačaka globalne energetske i trgovinske infrastrukture, a svaka dalja militarizacija tog prostora mogla bi da proizvede posledice daleko izvan bliskoistočnog regiona.

Upravo zato evropske vlade danas stoje pred izborom koji ima mnogo širi značaj od trenutne krize: da li će ostati dosledne principima na kojima je izgrađena njihova diplomatska tradicija, ili će, pod pritiskom geopolitičkih okolnosti, prihvatiti ulogu u konfrontaciji čiji ishod i razmere ostaju neizvesni.