Na godišnjicu pogroma neće biti novog progona

Kosovska Mitrovica – Rešenjem koje se odnosi na prištinski zakon o strancima zvanični Beograd je u dogovoru s međunarodnom zajednicom, odnosno predstavnicima Brisela, uspeo da spreči novi 17. mart i progon Srba s Kosova i Metohije. Brigom države Srbije izbegnuto je ponavljanje najgoreg scenarija od pre 22 godine. Tada, 2004. godine, nakon lažne vesti koju je plasirao Albanac Halit Berani iz južne Kosovske Mitrovice, satelitskim telefonom dajući „informacije” stranim medijima o „stradanju” Albanaca, i vesti da su „Srbi krivi za utapanje trojice albanskih dečaka u Ibru” pokrenut je pogrom nad našim narodom sa celog Kosova i Metohije. Naočigled predstavnika međunarodne zajednice, tokom dva dana – 17. i 18. marta – ubijeno je 16 Srba, povređeno je više od 900 ljudi, proterano je 4.000 srpskih duša, spaljeno 935 kuća, 35 pravoslavnih objekata... Bio je to najmasovniji progon Srba od 1999. godine, kada je proterano 250.000 Srba i nealbanaca.

Ovog puta Albin Kurti i njegov režim nameravali su da naš narod proteraju pod plaštom „olovke”, odnosno da izvedu „administrativni” progon, bez zrna baruta. Zato su Srbi sa zebnjom čekali 15. mart i dane nakon toga, zbog najava iz Prištine da će tada početi puna primena ovog diskriminatornog propisa. Nakon odlučne reakcije Beograda, zaustavljen je scenario prema kojem bi oko 10.000 Srba bilo proterano s vekovnih ognjišta ili bi im bilo onemogućeno da iz centralne Srbije dođu na posao na Kosmet, samo zato što prištinske vlasti zamislile diskriminatornu proceduru. Time bi bile urušene i ključne srpske institucije na KiM – zdravstvo i školstvo, što je odavno cilj Kurtija i njegovog režima.

Prema novom rešenju postignutom u dogovoru Beograda s Briselom, svi oni koji s porodicom žive na teritoriji Kosova i Metohije, a nisu mogli da ostvare pravo na lična dokumenta koja izdaje Priština, to će moći da urade u naredna tri meseca, odnosno 90 dana. Ovo se pre svega odnosi na osobe koje žive na Kosmetu, ali nisu rođene u pokrajini, već na teritoriji centralne Srbije. A osobama koje rade ili studiraju na Kosmetu, a tretiraju se, takođe kao „stranci”, takozvano kosovsko ministarstvo policije izdavaće privremene dozvole u trajanju od godinu dana.

Uporedo sa zakonom o strancima najavljeno je i stupanje na snagu zakona o vozilima, čija je primena krenula juče, ali su predstavnici Beograda poručili da u vezi s ovim pitanjem nastavljaju razgovor o rešenju kojim bi se izbeglo da vlasnici budu isključeni iz saobraćaja i ostanu bez svojih automobila. Ova mera odnosi se na zabranu vožnje na ovlašćenja s registarskim oznakama gradova u centralnoj Srbiji.

Prvi radni dan od početka primene zakona o strancima, ali prema novim uslovima, juče je protekao uobičajeno i u atmosferi u kojoj Srbi mogu lakše da dišu nego pre 15. marta. Kako za „Politiku” ističe Nebojša Arsić, rektor Univerziteta u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici „reakcijom države Srbije, ali i EU, koja je reagovala na način koji se očekuje od posrednika”, studenti i njihovi roditelji, kao i profesori na deset fakulteta UP, odahnuli su.

„Da nije došlo do rešenja, sasvim sigurno bi došlo do novog pogroma srpskog naroda. Ovo je prilika da u narednom periodu, posredstvom EU, dođe do dijaloga između Beograda i Prištine. Dijalog nema alternativu, a ovo je i šansa da se prosveta i zdravstvo vrate za sto i da Brisel kaže da nema pravog dijaloga bez kompromisnog rešenja”, naglašava rektor Arsić. Dodaje da se na deset fakulteta UP nastava odvija, sve aktivnosti su uobičajene, a da je sada od primarnog značaja upis nove generacije studenata u školskoj 2026/2027. godini. Rektor Arsić navodi i da je „uprkos neizvesnosti od primene zakona” UP aplicirao na 14 novih međunarodnih projekata, uz naglasak da „nema izmeštanja Univerziteta na drugu lokaciju”.

I politički analitičar Ognjen Gogić za „Politiku” kaže da je kompromisom postignuto rešenje, jer se izbegla humanitarna katastrofa. „Ovde nijedna strana nije u potpunosti zadovoljna, ali je zaštićen neki minimum. Ono što je bitno jeste da je izbegnuta humanitarna katastrofa, jer bi hiljade ljudi morale da napuste Kosovo i Metohiju. Veliko olakšanje osetiće prvenstveno oni koji su igrom slučaja rođeni u centralnoj Srbiji, a ceo životni vek s porodicom žive na Kosovu i Metohiji. Ali i one osobe koje su sklopile brak na Kosmetu, a nisu mogle da ostvare pravo po pitanju ličnih dokumenata. Ipak, nemojmo da mislimo da će sve teći bez problema. Uostalom, Priština treba da revidira administrativna uputstva, bar kad je reč o zakonu o strancima”, kaže Gogić, podsećajući i na problem zakona o vozilima, koji je juče stupio na snagu.

Da je u severnoj Mitrovici juče bio normalan radni dan zahvaljujući postignutom rešenju u vezi s primenom prištinskog zakona o strancima, izjavio je gradonačelnik Milan Radojević. Dodao je: „Mi moramo diplomatskim putem i komunikacijom s predstavnicima međunarodne zajednice da tražimo rešenja. Iskustvo nas uči da saradnja na terenu sa centralnim nivoom ne postoji i ovaj dogovor i komunikacija koju je Srpska lista imala jesu isključivo bili s predstavnicima međunarodne zajednice. Tako da uzdamo se u to da će EU, kao garant ovog dogovora i ovog rešenja na terenu, pratiti njegovu implementaciju, njegovo sprovođenje i sprečiti opstrukciju od strane Prištine”, istakao je Radojević.

Istakao je da su Univerzitet i Kliničko-bolnički centar poslednja linija odbrane opstanka Srba na KiM. „Kosovska Mitrovica se uvek ponosila i dičila time da je administrativni, zdravstveni, obrazovni centar za Srbe na KiM. Samo postojanje Univerziteta na teritoriji opštine Kosovska Mitrovica, kao i Kliničkog-bolničkog centra, pokazuje snagu ovoga grada. I to je ono što je upravo Albinu Kurtiju i Prištini problem. Samim tim oni pokušavaju na sve načine da opštini Severna Kosovska Mitrovica uguše te institucije, jer samim tim znaju da bi ugušili bilo kakvu budućnost Srba na KiM. Tako da postojanje Univerziteta i Kliničkog-bolničkog centra jesu apsolutno crvene linije i to je ono što je garant našeg opstanka na KiM”, naglasio je Radojević.

Đurić: Izbegnut najgori scenario za naš narod

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da je rešenjem definisanim u trouglu Brisel–Beograd–Priština izbegnut najgori mogući scenario za Srbe i sve koji rade i žive na području Kosova i Metohije i istakao da je osigurana zaštita interesa naših ljudi u veoma teškim okolnostima. „Pozdravljam ovaj dogovor i čestitam srpskim pregovaračima na trudu i postignutom rezultatu”, naveo je Đurić osvrćući se na rešenje postignuto u vezi s primenom prištinskog zakona o strancima. Šef srpske diplomatije istakao je da briga o ljudima ostaje glavni prioritet politike predsednika i Vlade Srbije, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Đurić je pozdravio angažman predstavnika EU, SAD i šire međunarodne zajednice na rešavanju problema nastalih jednostranim i nekoordinisanim akcijama vlasti Albina Kurtija.

Ministar je naglasio da primena drugih sporazuma iz dijaloga, a posebno primena potpisanog i ratifikovanog sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština, nije samo pravo srpskog naroda već i neophodan korak kako bi se osiguralo da u budućnosti međunacionalni i institucionalni odnosi na KiM budu bolji i manje zavisni od bilo čije samovolje. „Takođe, osuđujem politikantske kritike postignutih rešenja iz pojedinih političkih krugova u Srbiji. Iznenađen sam da nikako da nauče da Kosmet nije i ne treba da bude tema za sticanje političkih poena, već za nacionalno okupljanje. Jednako izražavam neslaganje s pojedinim stranim političarima i birokratama koji lobiraju za to da Kurtijeva vlada na bilo koji način bude nagrađena za rešavanje problema koje je sama stvorila i koje veoma uporno stvara već četiri godine”, naveo je Đurić, preneo je Tanjug.