Pritužbe podnelo 4.100 građana

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti tokom prošle godine obratilo se preko 4.100 građana – najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba, zdravstvenog stanja, nivoa prihoda, invaliditeta, pola, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, kao i zbog političkih ubeđenja i članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama.

U odnosu na 2024. godinu podnet je veći broj pritužbi i izdat je veći broj preporuka mera, kao i veći broj potvrda o nediskriminatornom postupanju osobama koje konkurišu ili su zaposlene u obrazovnom sistemu. Kada je u pitanju zaštita od diskriminacije, poverenik je postupao po 939 pritužbi, organima javne vlasti i drugim licima upućeno je 837 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, 16 inicijativa za izmenu propisa i 20 mišljenja na nacrte zakona i drugih opštih akata. Podneto je tri predloga Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti, pokrenute su dve parnice za zaštitu od diskriminacije, što znači da je ukupno šest parnica u toku, podneto je sedam krivičnih prijava, izdato šest upozorenja javnosti i dato 35 saopštenja, navodi se u najnovijem, šesnaestom po redu redovnom godišnjem izveštaju poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji je upravo podnet Narodnoj skupštini Srbije.

U izveštaju koji potpisuje novi poverenik Milan Antonijević, koji je na dužnost stupio 3. decembra prošle godine, istaknuto je da je u pogledu oblasti društvenih odnosa u 2025. najviše pritužbi podneto u postupku zapošljavanja ili na poslu – najčešće na osnovu invaliditeta i zdravstvenog stanja, kao i na osnovu političkog ubeđenja i članstva u političkim i sindikalnim organizacijama. Slede pritužbe podnete u postupku pred organima javne vlasti, zatim u oblasti obrazovanja i stručnog usavršavanja, prilikom pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina, u javnoj sferi, oblasti zdravstvene zaštite i oblasti javnog informisanja i medija.

„Pojedini događaji uticali su na veći broj pritužbi po istom osnovu. Primera radi, poverenik je primio preko sto pritužbi zaposlenih i sindikata u kojima je ukazano na nepovoljniji položaj u kojem su se našli pojedini radnici iz centara za socijalni rad donošenjem Uredbe o dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama. Ovo je uticalo da se prvi put otkad je lično svojstvo ’nivo prihoda’ uvedeno u Zakon o zabrani diskriminacije njegovim izmenama iz 2021. godine, ono nađe u vrhu osnova po kojima su podnete pritužbe. Ovim povodom je poverenik uputio preporuku mera Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da daju predlog za izmenu spornih odredaba pomenute uredbe, kako bi se izjednačio koeficijent za zaposlene stručne radnike, odnosno kako bi se ispoštovala zakonska garancija jednake zarada za isti rad ili rad iste vrednosti.

Takođe, više pritužbi je podneto i zbog odredbi Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika zbog diskriminacije na osnovu članstva u sindikatu, kao i Pravilnika o radnoj disciplini i pravilima ponašanja zaposlenih u Narodnom pozorištu u Beogradu zbog diskriminacije na osnovu političkog ubeđenja. To je jednim delom uticalo na dvostruko veći broj pritužbi u 2025. po navedenim osnovima u odnosu na prethodnu godinu”, navedeno je u izveštaju poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Poverenik je primio više pritužbi zaposlenih u prosveti kojima nije produžen ugovor, odnosno nije ponovo zaključen ugovor na određeno vreme posle niza godina rada u obrazovnoj ustanovi zbog političkih ubeđenja zaposlenih ili članstva u sindikatu. Imajući u vidu porast obraćanja građana i podnetih pritužbi po ovim osnovima, u toku prošle godine su pored više donetih mišljenja kojima je utvrđena diskriminacija pokrenute i dve parnice za zaštitu od diskriminacije. Ovim parnicama poverenik je prvenstveno hteo da ukaže na važnost poštovanja antidiskriminacionih propisa i zabranu ovakvog postupanja.

Tokom protekle godine, poverenik je razmatrao i pritužbe roditelja osmog razreda u vezi sa zakazivanjem različitih termina polaganja probnog završnog ispita, zbog čega je postojala bojazan da mogu dovesti do neravnopravnog položaja učenika imajući u vidu da se probni ispiti iz srpskog/maternjeg jezika i treći test održavaju u različitim terminima koje određuju škole.

Takođe, povećan je i broj obraćanja koji se odnosio na probleme u ostvarivanju prava i usluga socijalne zaštite zbog nedovoljnih kapaciteta pružaoca usluga i nedostajućih sredstava lokalne samouprave izdvojenih za ove namene. Primera radi, podneto je više pritužbi zbog neostvarivanja prava na organizovan prevoz za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i zbog neobezbeđivanja usluge ličnog pratioca deci sa invaliditetom, što se odrazilo i na povećanje broja pritužbi po ovim osnovima. Kao i prethodnih godina, najveći broj pritužbi podnet je protiv organa javne vlasti, zatim protiv pravnih lica (najčešće poslodavaca), fizičkih lica, a najmanje protiv grupe lica i organizacija. Izuzev Regiona Kosova i Metohije, broj pritužbi po regionima je ujednačen, osim u Beogradskom regionu, gde se i dalje podnosi najveći broj pritužbi.

Nerešeni problemi

Uz redovni izveštaj, Skupštini Srbije su tokom 2025. predata i dva ključna dokumenta – Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom i Poseban izveštaj o diskriminaciji žena. Ovi dokumenti ukazuju na to da, uprkos napretku, ostaju nerešeni problemi u oblastima socijalne i zdravstvene zaštite, palijativne nege, dostupnosti obrazovanja i opšte fizičke pristupačnosti.

Ipak, ohrabruje podatak da je po preporukama poverenika upućenim organima vlasti postupljeno u 89 odsto slučajeva, dok ukupan prosek postupanja po svim datim mišljenjima iznosi 85 procenata.