Koje analize i testove treba uraditi u trudnoći

Kada žena ostane u „drugom stanju”, neophodno je da uradi čitav niz analiza, da odlazi povremeno na preglede kod ginekologa i da sluša savete koje joj je on uputio. Po preporuci Srpskog lekarskog društva, za nekomplikovanu trudnoću se predviđa osam poseta zdravstvenoj ustanovi. Kada je reč o komplikovanoj trudnoći, podrazumeva se da će kontrole biti češće. Posle 37. nedelje trudnica se kontroliše jednom nedeljno, a pred termin porođaja dva puta nedeljno.

Kako ističe dr Irena Jurišić, ginekolog, kada se utvrdi trudnoća, neophodno je uraditi i laboratorijske analize. To su krvna grupa i RH faktor, kompletna krvna slika, šećer u krvi (glikemija), gvožđe, feritin, hormoni vezani za funkciju štitne žlezde, testovi na infekcije, ginekološki brisevi, uključujući papa-test ukoliko nije rađen duže od godinu dana, a potrebna je i analiza urina i eventualno urinokultura.

– Prvi ginekološki pregled je potrebno uraditi od šeste do osme nedelje trudnoće, kada se ona potvrđuje ultrazvučnim pregledom. Najvažnija su dva pregleda kada se proverava osnovna anatomija bebe, meri nabor na vratu i procenjuje rizik od Daunovog sindroma i to se radi od 12. do 14. nedelje. Sledeći veoma važan pregled je u periodu 20–22. nedelje i on se zove ekspertni ili morfološki ultrazvuk. Tada se detaljno pregledaju svi organi bebe, mozak, lice, srce, kičma, bubrezi, ekstremiteti, uočavaju eventualne anomalije, pregleda se položaj posteljice, mesto pripoja pupčanika na posteljicu, količina plodove vode, rast bebe, prokrvljenost materice merenjem protoka u arterijama, a proverava se i dužina grlića materice, te da li je grlić počeo da se otvara – naglašava dr Jurišić.

Najčešće komplikacije u trudnoći su gestacijski (trudnički) dijabetes, preeklampija, anemija, prevremeni porođaj i urinarne infekcije. Gestacijski dijabetes je stanje loše regulacije nivoa šećera u krvi, vrednosti glikemije su povišene, a takođe postoji i sklonost i hipoglikemijama (niskim vrednostima šećera). Javlja se u trudnoći i često ne daje nikakve simptome. Prevenciju čine zdrava ishrana (konzumiranje manje slatkiša i koncentrovanih ugljenih hidrata), redovno kretanje i kontrola telesne težine. Da bi se potvrdila ili isključila dijagnoza ovog dijabetesa, između 24. i 28. nedelje se radi takozvani OGTT test opterećenja šećerom – naglašava dr Jurišić.

Preeklampija je povišen krvni pritisak u trudnoći koji može loše uticati i na majku i na bebu. Simptomi mogu biti pojava otoka na licu i rukama, kao i na nogama, glavobolja, zamagljen vid, povišen krvni pritisak. Može se preduprediti redovnim kontrolama krvnog pritiska, telesne težine i adekvatnim odmorom, izbegavanjem stresnih situacija. Ukoliko već postoji rizik (genetika, prethodna trudnoća sa preeklampsijom), kao profilaksa se uključuje uzimanje aspirina od 150 mg od 12. nedelje trudnoće.

Problem može da bude i anemija ili malokrvnost, koja nastaje zbog nedostatka gvožđa. Simptomi mogu biti bledilo, vrtoglavica, umor. Može se prevenirati ishranom bogatom gvožđem (meso, spanać, mahunarke). Ukoliko je anemija izraženija, dodaju se suplementi gvožđa koji se piju da nadomeste nedostatak, a kod teških anemija može se primeniti preparat gvožđa venskim putem.

– Prevremeni porođaj je onaj pre 37. nedelje trudnoće. Faktori rizika su infekcija, stres, pušenje, problemi vezani za grlić materice. Važne su redovne kontrole, izbegavanje cigareta i alkohola, lečenje infekcije, jer smanjuju rizik od prevremenog porođaja. Infekcije urinarnog sistema možemo preduprediti unosom dovoljne količine tečnosti i redovnim pregledima urina, kao i pravilnom higijenom. Ono što povećava rizik od komplikacija u trudnoći su neredovne kontrole, prekomerno gojenje, nepravilna ishrana, premalo kretanja, ignorisanje simptoma. Jako je važno naglasiti koje simptome trudnica ne sme da ignoriše, a to su jako krvarenje, bolovi u stomaku, jaka glavobolja, nagla pojava otoka na licu i rukama, kao i smanjeni pokreti bebe u kasnijoj trudnoći – pojasnila je naša sagovornica.

Dr Jurišić navodi da preveliko povećanje kilograma ili premali porast mogu biti znak da nešto nije u redu i treba se konsultovati sa lekarom.

– Farbanje kose je bezbedno posle prvog trimestra (tromesečja). Vežbanje u trudnoći je dozvoljeno i preporučeno ako trudnoća protiče normalno. Bezbedne aktivnosti su brza šetnja, plivanje, joga i pilates za trudnice, lagane vežbe snage bez velikog opterećenja. Ono što svakako treba izbegavati su skokovi, borilački sportovi, sportovi kod kojih postoji rizik od pada. Vraćanje tela u standardno stanje posle porođaja zavisi od više faktora: tipa porođaja (vaginalni ili carski rez), godina starosti, prethodne kondicije, načina ishrane, vežbanja, dojenja – naglašava dr Jurišić.

U periodu od tri do šest meseci posle porođaja se stabilizuje telesna težina žene, mišići stomaka i karličnog dna postepeno jačaju, posebno uz vežbe. Kod žena koje doje gubitak kilograma može biti sporiji ili brži. U periodu od šest do 12 meseci posle porođaja se većina promena na telu vraća na staro. Naravno, dr Jurišić upozorava da postoje individualne razlike koje mogu biti razlog bržeg ili sporijeg vraćanja na stanje pre trudnoće.

– Prenatalna dijagnostika hromozoma ploda se preporučuje trudnicama starijim od 35 godina, ili ukoliko postoji u porodici poremećaj hromozoma, ili je postojao u prethodnim trudnoćama, kao i ako skrining testovi pokazuju povećan rizik. Postoje neinvazivni i invazivni testovi. Svi ovi testovi nam daju informaciju o tome da li plod ima neku hromozomsku abnormalnost. Važno je napomenuti da osim hromozomskih postoje i genetske anomalije, koje se takođe mogu detektovati. Ukoliko nalaz neinvazivnog testa pokaže abnormalan nalaz, neophodno ga je dokazati i invazivnim testom – zaključila je dr Jurišić.