Pašinjan objasnio zašto Jermeni ne lete na Mesec

Jermenski premijer Nikol Pašinjan izneo je upečatljivu ocenu o razvojnim ograničenjima svoje zemlje, koristeći kao primer američki svemirski program „Apolo“. Govoreći na forumu o inovacijama u javnom sektoru, čiji je prenos obezbedio Armenpres, Pašinjan je ukazao na ključni značaj ljudskih resursa u ostvarivanju velikih tehnoloških i naučnih poduhvata.

Prema njegovim rečima, jedan od podataka koji ga je posebno impresionirao jeste činjenica da je u programu „Apolo“ učestvovalo oko 400.000 naučnika, inženjera i stručnjaka različitih profila. Upravo taj obim znanja i organizacione snage, kako je naglasio, predstavlja osnovnu razliku između država koje su sposobne da realizuju ambiciozne projekte i onih koje za to još uvek nemaju kapacitet.

„U našoj hiljadugodišnjoj istoriji nikada nismo planirali, a nažalost ni danas ne planiramo, da letimo na Mesec. Razlog je jednostavan, nemamo tih 400.000 naučnika i stručnjaka“, rekao je Pašinjan, ukazujući da problem nije u ambiciji, već u strukturnim ograničenjima.

Ova izjava može se tumačiti i kao indirektan poziv na ulaganje u obrazovanje, nauku i inovacione sisteme, koji bi u dugoročnoj perspektivi mogli da omoguće Jermeniji da smanji razvojni jaz u odnosu na tehnološki naprednije države.

Pašinjan je i ranije privlačio pažnju javnosti neobičnim javnim nastupima. Tako je nedavno objavio snimak na kojem svira bubnjeve u društvu dece, koja su se okupila u krugu u obliku srca, što je u delu javnosti protumačeno kao pokušaj da se politička komunikacija približi građanima kroz simbolične i neformalne poruke.

Ipak, njegovo poslednje obraćanje otvara ozbiljnije pitanje, u kojoj meri manje države mogu da prate globalne tehnološke tokove i da li je ključ razvoja, kako je poručio jermenski premijer, pre svega u broju i kvalitetu ljudi koji nose naučni i inženjerski napredak.