Strateška tvrđava u stepi

U svetskoj diplomatiji postoje posete koje su tek protokolarna koreografija, i one suštinski važne. Boravak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Astani (Kazahstan) nesumnjivo pripada ovoj drugoj, ređoj kategoriji. Dok se stara arhitektura evropske bezbednosti urušava pred našim očima, Beograd je u nepreglednim stepama centralne Azije potražio i, čini se, pronašao strateško uporište koje spaja hladni ekonomski pragmatizam s političkim razumevanjem. 
Simbolika ovog savezništva zapečaćena je gestom koji u diplomatiji Istoka vredi više od hiljadu potpisa. U raskošnom ambijentu predsedničke palate Ak Orda, predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev odlikovao je srpskog predsednika Aleksandra Vučića najvišim državnim priznanjem, Ordenom Zlatnog orla (Altin Kiran). U svetu u kojem se lojalnost često meri interesom trenutka, orden na grudima srpskog predsednika svedoči o partnerstvu koje se gradi na dubokom, strateškom uvažavanju dveju država koje ljubomorno čuvaju svoju neutralnost.
Ekonomska dimenzija ove posete, potvrđena kroz Biznis forum, otkrila je fascinantnu komplementarnost naših privreda. Kazahstan je poljoprivredni džin s više od dve stotine miliona hektara obradive zemlje i ambicijom da postane globalni garant prehrambene sigurnosti. Dok Astana nudi prostranstva, Srbija može biti tehnološki mentor (semenski materijal, vrhunska genetika u stočarstvu i voćarstvu, itd). Razgovori o zajedničkim poduhvatima u prehrambenoj industriji i preradi mesa i mleka znače da srpsko znanje može da „oplođava” kazašku zemlju za treća tržišta, dok mi dobijamo siguran pristup sirovinama bez carinskih barijera. U eri u kojoj hrana postaje strateško oružje podjednako važno kao i energenti, ovaj savez srpske nauke i kazaških resursa postaje naša zajednička polisa osiguranja za decenije koje dolaze. 
Teritorija Kazahstana je kao svojevrsni trezor planete, koji sadrži gotovo čitavu Mendeljejevljevu tablicu – od nafte i gasa do kritičnih sirovina, poput litijuma, bakra i uranijuma, neophodnih za modernu industriju i zelenu tranziciju. Za Srbiju, to bi donelo preko potrebnu diversifikaciju i energetsku autonomiju. No, ključna reč ovde je logistika. Astana je centralni čvor „Srednjeg koridora”, transportne arterije koja spaja Kinu i Evropu, mudro zaobilazeći trenutna konfliktna žarišta na severu i jugu. Ako se Srbija pozicionira kao ključni distributivni i logistički centar za kazahstanske resurse na Balkanu, naša pregovaračka pozicija prema velikim centrima moći, uključujući i Brisel, postaje neuporedivo snažnija. To nije puko „balansiranje” između Istoka i Zapada, već aktivna izgradnja sopstvene, suverene platforme u srcu najvažnijeg logističkog projekta 21. veka.
Ono što me kao posmatrača posebno intrigira u ovom savezništvu jeste fokus Kazahstana na ljudski kapital i obrazovanje. Poziv tamošnjim ekspertima da prenesu iskustva u sferi digitalne uprave predstavlja direktno priznanje reformskom zamahu Astane. Kazahstan je kroz državni program Bulašak odškolovao više od 15.000 mladih stručnjaka na Harvardu, Oksfordu i MIT-u, uz obavezu povratka i rada u otadžbini. Njihova e-uprava danas se svrstava među najnaprednije u svetu, pružajući građanima stotine usluga putem pametnih telefona. Dok se Srbija bori protiv izazova „odliva mozgova”, kazaški recept pokazuje kako država može da investira u svoju elitu tako da ona postane motor unutrašnje modernizacije. Ova vrsta „intelektualnog uvoza” mogla bi da bude presudna za transformaciju srpske javne administracije u moderan, efikasan digitalni servis.
Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev, čovek je filigranskog diplomatskog obrazovanja i dubokog poznavanja međunarodnih prilika, te je zato susret s predsednikom Srbije odisao tonom koji prevazilazi suvoparne memorandume. Domaćin je, opisujući prirodu ovog odnosa, posegnuo za kazaškom narodnom mudrošću, podsetivši da je „dobar prijatelj kao tvrđava u koju se možeš skloniti”. Ovaj citat najbolje definiše novu srpsku spoljnu politiku:u svetu neizvesnosti, imati prijatelja koji kontroliše srce Evroazije za Srbiju predstavlja garanciju da neće ostati na margini novih ekonomskih tokova. Poseban akcenat stavljen je na saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti. Dogovor o saradnji specijalnih jedinica i želja da kazaški instruktori, s iskustvom u očuvanju stabilnosti u kompleksnom centralnoazijskom okruženju, obučavaju naše jedinice, govori o ekstremno visokom stepenu poverenja. To je savez suverenih država koje ne žele da biraju strane u tuđim ratovima, već žele da sarađuju na bazi obostranog interesa i očuvanja mira. 
Iz kazaške stepe delegacija Srbije vratila se ne samo s obećanjima, već s mapom puta na kojem se suverenitet ne brani samo retorikom, već u školskim klupama, vojnim poligonima i na trasama interkontinentalnih koridora. Izgradnja ove „strateške tvrđave” u srcu Azije pokazuje da srpska diplomatija više ne čeka gotova rešenja, već ih aktivno i hrabro traži tamo gde se rađa novi multipolarni svet. Astana i Beograd, iako fizički udaljeni hiljadama kilometara, danas su bliži nego ikada, povezani vizijom o razvoju i slobodi kao jedinim temeljima moderne države. 
*Specijalista politikolog 
za međunarodne odnose

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista