Ubijen najmoćniji čovek Irana

Teokratska vlast u Teheranu već treću nedelju odoleva američko-izraelskim napadima i još uvek ne pomišlja na predaju pod Trampovim uslovima. Poslednje procene američkih obaveštajnih službi ukazuju da će iranski režim, iako oslabljen, verovatno opstati, ali će biti tvrdokorniji sa još uvek moćnim snagama bezbednosti Korpusa islamske revolucionarne garde, piše „Vašington post”.

U sukob u koji je uvučen celi Bliski istok do sada je poginulo najmanje 2.000 ljudi, dok je Ormuski moreuz, glavna svetska naftna arterija, pod kontrolom Irana, i dalje uglavnom zatvoren.

I dok novi vrhovni vođa ajatolah Modžtaba Hamnei, za kojeg se spekuliše o tome koliko je povređen u napadu na Teheran, navodno odbacuje predlog za smanjenje tenzija ili prekid vatre, iz Izraela dolazi vest da je ubijen „najmoćniji čovek Irana”. Ministar odbrane Izrael Kac je objavio da je ubijen sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Ali Laridžani, koji je samo dan ranije na društvenim mrežama provocirao američkog predsednika: „Tramp kaže da traži brzu pobedu. Lako je započeti rat, ali on se ne može dobiti sa nekoliko tvitova.”

Samo nekoliko minuta nakon što su izraelski mediji preneli vest o smrti ovog visokog bezbednosnog zvaničnika Irana, pojavila se objava pisana rukom na Laridžanijevom zvaničnom nalogu na društvenoj mreži „Iks” povodom sahrane „hrabrih mučenika Mornarice Islamske Republike Iran”. Odbrambene snage Izraela (IDF) juče su saopštile da je u posebnom napadu ubijen i komandant paravojnih snaga Basidž Golamreza Sulejmani.

„Laridžani i komandant Basidža su eliminisani preko noći i pridružili su se šefu programa uništenja Hamneiju i svim eliminisanim članovima osovine zla, u dubinama pakla”, rekao je juče Kac.

Posle prve sednice o spoljnoj politici jedan visoki iranski zvaničnik je juče rekao da je stav ajatolaha Modžtabe Hamneija prema odmazdi SAD i Izraelu „veoma čvrst i ozbiljan”, iako nije precizirano da li je verski vođa lično prisustvovao toj sednici, preneo je Rojters. Kako prenosi agencija, Hamnei smatra da „nije pravo vreme za mir dok se Sjedinjene Američke Države i Izrael ne pokolebaju, ne prihvate poraz i ne plate nadoknadu”. Tri izvora su ranije rekla da je Trampova administracija odbila napore bliskoistočnih saveznika da pokrenu diplomatske pregovore o okončanju rata u Iranu.

Prema saznanjima En-Bi-Si njuza, vojni planeri su pripremili Donalda Trampa za niz opcija za okončanje rata u Iranu, ali se američki predsednik još nije odlučio ni za jednu. Šest izvora upoznatih s planovima izjavilo je kako su uz rešenja za deeskalaciju pripremljeni i oni za dalje intenziviranje sukoba, u slučaju da Bela kuća odluči da pojača pritisak na Teheran.

Dok se sukob širi na ceo region, a iranski režim i dalje kontroliše strateški važan Ormuski moreuz, uslovi i vremenski okvir za završetak rata ostaju i dalje neizvesni. Trampovi savetnici i saveznici vuku ga u različitim smerovima: jedni zagovaraju izlaznu strategiju zbog globalne ekonomske nestabilnosti, dok su drugi usredsređeni na priliku da se oslabi uticaj iranskog režima u Persijskom zalivu.

Budući da je Vašington potvrdio da u region razmešta dodatnih 2.500 marinaca, iranski zamenik ministra spoljnih poslova poslao je oštru poruku Beloj kući, upozorivši je na posledice mogućeg slanja američkih kopnenih snaga u Iran. U razgovoru za Skaj njuz Said Hatibzadeh, zamenik ministra spoljnih poslova Irana, na pitanje o mogućnosti američke kopnene intervencije odgovorio je istorijskom paralelom: „Neka samo pročitaju šta se dogodilo u Vijetnamu”, dodajući da bi takav potez bio „drzak, nepromišljen, protivzakonit i protivan svim međunarodnim propisima”.

SAD i Izrael su značajno oslabili iranske raketne kapacitete i mornaricu, uklonili vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija i zbrisali mnoštvo visokih vojnih i obaveštajnih lidera. Ali troškovi rata rastu – do sada najmanje 12 milijardi dolara i 13 poginulih američkih vojnika.

Američki saveznici u Persijskom zalivu su ljuti na Trampovu administraciju, jer su već treću nedelju izloženi jakim napadima iz Irana. Arapske države nisu tražile od SAD da ratuju protiv Teherana, ali mnoge sada pozivaju Vašington da se ne zaustavlja u napadima tako što će ostaviti Islamsku Republiku da i dalje ugrožava glavni transportni koridor koji prolazi kroz Ormuski moreuz.

Istovremeno pet zapadnih i arapskih diplomata za Rojters kažu da Vašington vrši pritisak na države regiona da se pridruže američko-izraelskom ratu. Prema rečima trojice od njih, predsednik Donald Tramp želi da pokaže regionalnu podršku kampanji, da ojača njen međunarodni legitimitet, kao i podršku kod kuće.

Favaz Gerges iz Londonske škole ekonomije kaže da se države regiona suočavaju sa strateškom dilemom: balansiranjem između neposredne pretnje iranskih napada i daleko većim rizikom od uvlačenja u rat koji vode SAD i Izrael. Pridruživanje toj kampanji, kako dodaje, malo bi doprinelo vojnoj nadmoći Vašingtona, a istovremeno bi naglo povećalo izloženost iranskim odmazdama. Rezultat takvog pristupa je proračunata uzdržanost. Odbrana suvereniteta i signaliziranje crvenih linija bez ulaska u rat koji zemlje Persijskog zaliva nisu ni započele, niti kontrolišu.

Iranski ambasador demantovao da je Modžtaba Hamnei na lečenju u Moskvi

Iranski ambasador u Rusiji Kazem Džalali demantovao je pisanje medija da se novi vrhovni vođa Irana ajatolah Modžtaba Hamnei nalazi na lečenju u Moskvi.

„Vest o tome da je vrhovni vođa revolucije prebačen u Rusiju na lečenje je novi psihološki rat”, naveo je on na platformi „Iks”. Dodao je da „iranski lideri ne moraju da beže i kriju se u skloništima” i da je „njihovo mesto na ulicama i među ljudima”.

Dan ranije, portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov odbio je da komentariše izveštaje o mogućem Hamneijevom dolasku u Moskvu, prenosi ruski portal RBK. Američki ministar odbrane Pit Hegset je ranije izjavio da je novi iranski vrhovni vođa „ranjen i verovatno unakažen”. Kao dokaz, naveo je nedostatak bilo kakvih video-snimaka ili audio-poruka od Hamneija od njegovog stupanja na dužnost nakon očeve smrti.