Zlatni Aleksandar poljskom dokumentarcu

28. SOLUN DOK

Solun – Poljski dugometražni dokumentarni film „Bez završetka” Mihala Marčaka osvojio je nagradu „Zlatni Aleksandar” kao najbolji film upravo završenog 28. TIDF u Solunu.

U obrazloženju žirija se kaže da „ovaj film u punoj meri mobiliše kinematografiju, pružajući nam iskustvo saživljavanja sa unutrašnjim životom oca u nemogućem stanju i stvarajući radikalno prisutno iz odsustva”, i na ovaj način je opisano i nagrađeno srceparajuće putovanje glavnog protagoniste Maračakovog filma kroz nedovršenu i besmrtnu tugu sa nedostižnim obećanjem završetka kao konačnim odredištem. Filmski autor sa istančanim vizuelno-likovnim filmskim jezikom pripoveda o jednom tragičnom događaju koji će protagonistu Danijela, oca nastradalog sina, dovesti do dimenzija tragičnog junaka. Neposredno pre zore 27. maja 2023. godine, šesnaestogodišnji Kris se iskrao iz kuće i autobusom odvezao do Varšave. Kružne sigurnosne gradske kamere snimile su ga kako uzastopno stoji dvadeset minuta na centralnom mostu u gradu, ćutke gledajući preko vode. Kada se kamera vratila na isto mesto nekoliko trenutaka kasnije, Kris je već bio nestao. Od tada ga njegov otac Danijel traži duž obala reke Visle, improvizujući metode i sredstva istrage i mapirajući hipotetički put nestanka i sinovljevog potencijalnog samoubistva. Danijel u ovom snažnom filmu postaje bezvremenski junak koji se bori da otkrije odgovore na pitanja osuđena da ostanu nerešena.

Nagradu „Srebrni Aleksandar”, ali i nagrade „Ljudska prava u pokretu” i žirija Fipresci, osvojio je film „Ptice rata” Džanaj Bulos i Abd Alkadera Habaka, britansko-sirijsko-libanske proizvodnje. Ovaj dokumentarac potresno svedoči o nesvakidašnjoj trinaestogodišnjoj saradnji ovog autorskog dvojca. Kada se rat zahuktao u Siriji, oni su počeli da sarađuju na daljinu, razmenjujući SMS, glasovne i video poruke kako bi dokumentovali sukob. Abd beleži priče sa terena, rizikujući život da bi snimio rat, dok ih Džanaj oblikuje u Londonu gde živi otkako je napustila Liban. Postepeno, njihov se profesionalni odnos razvija u intimnu vezu, uprkos tome što se nikada nisu sreli lično. Izvučen iz izvanredne arhive koja obuhvata 13 godina revolucije i rata, ovaj film otkriva i ljubavnu priču oblikovanu daljinom, rizikom i zajedničkim ciljem. Istovremeno, nudi snažno razmišljanje o novinarstvu, razotkrivajući granice izveštavanja i otkrivajući duboko ljudske priče koje postoje izvan naslova.

Vrednosti ovog filma o ratu koji je oblikovao zajedničku putanju autora i u životu i u umetnosti prepoznao je i žiri za dodelu nagrade „Ljudska prava u pokretu” uz obrazloženje da je ovo priznanje zasluženo „zbog emotivne iskrenosti i sposobnosti da nas provede kroz intenzivno, duboko ljudsko emotivno putovanje”, da je on istovremeno i „osetljiv, dostojanstven portret njihovog regiona, sa tihim, ali snažnim osećajem nade” i film koji „odbija da traži saosećanje kroz sentimentalnost”. I članovi žirija Međunarodne federacije filmskih kritičara – Fipresci potrudili su se da u obrazloženju svoje nagrade za najbolji dokumentarni film u glavnom takmičarskom programu 28. TIDF budu što precizniji i jasniji, i u tome su uspeli. „Kao dokaz izuzetne hrabrosti, posvećenosti i snage, ’Ptice rata’ je film koji je izuzetan i po sadržaju i po formi. Integrišući glasovne, video i tekstualne poruke, video-dnevnike, TV snimke, snimke ekrana, dokumentarni materijal iz ratnih zona i trenutke iz svakodnevne borbe filmskog stvaraoca, ovaj film govori o dvoje ljudi koje je spojilo njihovo čvrsto verovanje u moć slike i njihovo zajedničko uverenje u odgovornost dokumentarnog filmskog stvaralaštva i nezavisnog novinarstva. Ideji da je političko uvek lično, a lično uvek političko, ’Ptice rata’ daje novo, gotovo zapanjujuće značenje. Ovo nije samo film o posvećenosti i solidarnosti, već je i priča o ljubavi u veoma mračnim vremenima i odlučnosti dva filmska stvaraoca da podele svoj život i rad”, rečeno je na dodeli nagrada u Solunu.

Zahvaljujući na svim osvojenim priznanjima Džanaj i Abd su, između ostalog rekli: „Duboko smo ožalošćeni zbog svega što se dešava u svetu. Nalazimo se u domovini demokratije (Grčka) i uznemireni smo što vidimo da se koncept demokratije koristi za ubistvo ljudi širom sveta. Ove nagrade su podsticaj da nastavimo da pričamo našu priču, jer jedino što će ostati su priče koje mi pripovedamo...”

Specijalna nagrada u glavnom programu dodeljena je ravnopravno dokumentarcima „Lepota grešaka” finskog autora Juka Karkajnena i „Oko raja” nemačke autorke Julije Lokšine. Karkajnenov film je nesvakidašnji setni valcer koji obuhvata sve nijansirane suptilnosti gorke, ponekad nepodnošljive stvarnosti veze oca i sina, ali i izuzetnu posvećenost koju ta veza zahteva uz nežnost, međuzavisnost, poštovanje, sukob, razočarenja i puno ljubavi u skrivenim međuprostorima egzistencijalnog ništavila. „Oko raja” Lokšine dokumentuje četiri godine života i delovanja zajednice evropskih radikalnih utopista u Paragvaju, u poduhvatu koji je, osim što je bio čisto filmski, služio i kao način da se prikažu velike promene u našem svetu, uz osvrtanje na vekovne efikasnosti globalnog fašizma i kolonijalizma. Sa majstorskom estetikom ovaj briljantni, uznemiravajući dokumentarac uz puno crnog humora i metafora baca svetlo na niz gorućih pitanja našeg vremena: od uspona krajnje desnice i njenih istorijskih korena do modernog kolonijalizma kroz ekonomiju i digitalnu tehnologiju.