Odlazak doajena Politike Borka Gvozdenovića

List „Politika” ostao je bez još jedne legende. Napustio nas je Borko Gvozdenović, novinar, publicista i književnik. Čovek koji je ceo svoj radni vek posvetio pisanju i redakciji. Počeo je kao saradnik u Beogradskoj rubrici, potom Dopisničkoj, da bi tokom godina stigao i do mesta dopisnika iz Kine, Sovjetskog Saveza, Rusije. U više navrata bio je i urednik u listu.

Rođen 29. oktobra 1937. u Sirči kod Kraljeva, završio je osnovnu školu, a potom i Kraljevačku gimnaziju. Diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu u grupi za jugoslovensku i svetsku književnost.

Sve pomenuto vodilo ga je ka novinarstvu kojem je ostao privržen i po odlasku u penziju. Uvek je bio spreman da pomogne mlađim kolegama, da ih savetuje i ohrabri da se novinarskog zanata prihvate kao ozbiljnog i odgovornog posla. Dobrog raspoloženja i pun priča sa svojih putovanja, bio je centar oko kojeg su se kolege rado okupljale.

Voleo je da piše. Pet njegovih putopisa uvršteno je u antologiju „Srbi o Rusiji i Rusima”, koju je priredio profesor dr Miroslav Jovanović, upravnik Centra za ruske studije Filozofskog fakulteta u Beogradu.

„’Politika’ je moj život ili, tačnije, ona je za mene i više od života”, istakao je svojevremeno u jednom intervjuu. „To smo naučili mi, nekad mladi, od onih starijih. Za novine sam počeo da pišem već posle male mature, 1951. U ’Politiku’ me je 1. decembra 1960. primio legendarni Danilo Purić. Moj ujak Živan Mitrović je još 1928. bio saradnik lista, a po povratku iz zarobljeništva i urednik. On me je prvi uveo u štampariju. Tada sam osetio miris štamparskog olova, a ko ga na pravi način omiriše ostaje mu veran do kraja života”, govorio je Borko.

Dobitnik je „Politikine” godišnje nagrade za 1990, nagrade za životno delo, kao i nagrade Saveza novinara Srbije i Crne Gore (2007) i „Vukove nagrade” Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos srpskoj kulturi (2015).

Istakao se i kao publicista knjigom „Trag do Istanbula” (2003), za koju je dobio nagradu Akademije „Ivo Andrić”. Potom mu je uručena nagrada Fonda „Dragojlo Dudić” za delo „Prijepoljska knjiga besmrtnika”.

Bio je član Udruženja novinara Srbije i Udruženja književnika Srbije.

„Tri moje najveće ljubavi su: porodica, ’Politika’ i drugovi”, voleo je da kaže Borko Gvozdenović.