Vučević: Jačamo državu, pogroma neće biti

Parastosom i polaganjem venaca na spomen-obeležje „Istina” u severnom delu Kosovske Mitrovice juče su obeležene 22 godine od pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji u martu 2004. godine. Povodom ovog strašnog zločina nad srpskim narodom na KiM, i to u prisustvu pripadnika međunarodnih snaga, oglasili su se brojni državni zvaničnici, a svim reakcijama je zajednička ocena da je ovaj pogrom jedno od najbolnijih poglavlja naše istorije, te da ovako užasno nasilje, etnički i verski motivisano, nije zabeleženo u Evropi od kraja Drugog svetskog rata.

Parastos u Kosovskoj Mitrovici služio je protojerej Milija Arsović, uz prisustvo porodica stradalih, predstavnika lokalne samouprave, predstavnika Srpske liste i građana. U kući nekadašnjeg Gradskog muzeja u Ulici Lole Ribara u Severnoj Mitrovici otvorena je izložba posvećena martovskom pogromu. U trodnevnom nasilju nad Srbima 17, 18. i 19. marta 2004. ubijeno je osam Srba, srušeno je i zapaljeno 35 crkava i manastira, oko 950 srpskih kuća, 10 javnih objekata, škola, pošta i domova zdravlja, a proterano je više od 4.000 Srba iz šest gradova i devet sela.

Podsećajući na ovaj zločin, predsednik SNS-a i savetnik predsednika Srbije za regionalna pitanja Miloš Vučević rekao je da je martovski pogrom na KiM jedno od najbolnijih sećanja u novijoj istoriji srpskog naroda. Istakao je: „Zato jačamo državu, zato jačamo vojsku, zato čuvamo mir. Pogroma i oluja više neće biti.”

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić u objavi na „Iksu” naveo je: „Martovski pogrom u AP Kosovo i Metohija predstavlja jedno od najtežih poglavlja u srpskoj istoriji, sećanje na njega predstavlja zavet da se sačuva istina i oda počast žrtvama. Stradanje žrtava i razmere razaranja ne smeju biti zaboravljeni. Ovo sećanje nije samo okrenuto prošlosti. Ono predstavlja ozbiljan zavet, okrenut ka drugačijoj budućnosti – da se sačuva istina, oda počast žrtvama i da narod vođen hrišćanskim i univerzalnim vrednostima ostane istrajan u zaštiti našeg identiteta i duhovnog i kulturnog nasleđa.”

Predsednica skupštinskog Odbora za KiM Danijela Nikolić kazala je da se albanska politika etničkog čišćenja i proterivanja Srba sa KiM nastavlja i danas i dodala da je „Priština kao nagradu za nasilje sprovedeno nad Srbima dobila takozvanu državu”. Rekla je da su 17. marta 2004. godine zapaljene i srpske svetinje na prostoru KiM, a da srpski narod na KiM tada nije imao podršku svoje države. „Sećam se tog dana, bila sam u Kosovskoj Mitrovici, bilo je pola devet ujutru kad je počelo sve da gori, kao apokalipsa. Nismo ni znali šta se sve dešava, ali u 33 odvojena akta gorelo je sve, goreli su vekovi”, rekla je Nikolićeva za Pink, preneo je Tanjug. Dodala je: „To su bila tri dana pakla za srpski narod, a nikakav odgovor Beograda. Bilo je prirodno i normalno da očekujemo podršku naše države u to vreme, a nije je bilo, kao što je nije bilo ni do 2012. godine. Ostali smo potpuno sami. To je bila politika koja nije odbranila srpski narod na KiM. Priština je nastavila politiku etničkog čišćenja, a sada je, zahvaljujući predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i državnom vrhu, sprečen administrativni pogrom koji je pokušan kroz primenu zakona o strancima.”

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon naveo je da takvo užasno nasilje, etnički i verski motivisano, kao martovski pogrom nad Srbima na KiM, nije zabeleženo u Evropi od kraja Drugog svetskog rata. Podsetio je da je u samo nekoliko dana uništeno više od 1.000 srpskih domova, srušeno i oskrnavljeno 35 pravoslavnih crkava i manastira, dok su hiljade ljudi proterane sa svojih ognjišta u roku od samo nekoliko sati. Istakao je: „Kao odgovor na varvarstvo ekstremista i uprkos ćutanju mnogih u svetu, odlučio sam tog 18. marta 2004. da ću pomagati Srbima na Kosmetu. Nisam još znao kako, ni kada, ali sam znao da neću sedeti skrštenih ruku i gledati te užase koji pogađaju jedan hrabar i ponosan evropski narod o kojem su mi otac i deda toliko pričali. Osnovao sam humanitarnu organizaciju ’Solidarnost za Kosovo’ i godinu dana kasnije stigao prvi put na Kosovo vozeći kombi pun humanitarne pomoći. Od tada je moj život neraskidivo vezan za Srbe i Srbiju. Danas, u svojstvu direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, nastavljam tu misiju kroz institucionalni rad, nastojeći da na stranim jezicima informišem međunarodnu javnost o dešavanjima na KiM. Nikada ne smemo zaboraviti ovaj zločin nad Srbima, koji je ujedno i zločin protiv hrišćanstva i evropske civilizacije.”

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio je da stradanje kakvom su bili izloženi Srbi 2004. godine ne treba i ne sme da se dogodi nijednom narodu. U saopštenju je naveo: „Živo se sećajući tih potresnih događaja za čitavo čovečanstvo pamtimo i ne zaboravljamo jedno tragično svedočanstvo o opasnosti šovinizma i političkog ekstremizma. Masovni linč Srba bio je deo plana potpunog etničkog čišćenja KiM, što je do danas ostao nedosanjani san ekstremističkih političkih struktura u Prištini. Srbija na čelu s predsednikom Aleksandrom Vučićem odlučna je u stavu da više nikad i ni po koju cenu ne dozvoli da se nešto slično dogodi. Svesna vrednosti mira i stabilnosti u regionu, naša zemlja će nastaviti da bude konstruktivni međunarodni činilac i neko ko sporove i nesuglasice rešava mirnim i demokratskim sredstvima.”

SPC: albanski ekstremisti se posebno obrušili na srpske svetinje

Srpska pravoslavna crkva podsetila je, povodom 22 godine od talasa nasilja albanskih ekstremista nad Srbima na KiM, da je tada proterano 4.012 Srba, od kojih se većina do danas nije vratila u svoje domove, a da su se ekstremisti posebno obrušili na srpske pravoslavne svetinje i da je uništeno 35 crkava i manastira, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Ističe se da je Crkva Bogorodice Ljeviške, koja je jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije i episkopsko središte Srpske crkve u srednjem veku, unekoliko obnovljena i da je prva liturgija u njoj služena šest godina kasnije, ali da tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni.

SPC podseća da je to zdanje 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom Uneska. U saopštenju se ukazuje da su se albanski ekstremisti posebno obrušili na srpske pravoslavne svetinje: „Uništeno je 35 crkava i manastira, a u ovim nezapamćenim vandalskim aktima, od kojih su neki prenošeni uživo na lokalnim kosovskim televizijama (kao na primer u Podujevu) zauvek su uništeni brojne ikone i nepokretna kulturna dobra koji su vekovima preživeli osmansku okupaciju i svetske ratove.”