Večna borba protiv zla

Gračanica – Neka žrtve Pogroma 17. marta 2004. godine Dragan Nedeljković iz Prizrena, Jana Tučev i Borivoje Spasojević iz Kosovske Mitrovice, Slobodan i Anka Perić iz Gnjilana, Dobri i Borko Stolić iz Štrpca, Nenad Vesić iz Lipljana i Zlatibor Trajković iz Kosova Polja ostanu u večnom pamćenju svih nas, govori jedan od voditelja manifestacija koje su juče, povodom tragičnih martovskih događaja, održani u Gračanici. To bolno sećanje grana se u bezbroj pravaca u kojima je postradala čitava jedna civilizacija i njeno hiljadugodišnje, neprekinuto trajanje. U dva dana Pogroma stalo je 39 srušenih i devastiranih hramova, spaljene škole, medicinske ustanove, biblioteke, freske, ikonostasi, arhitektura. Zbrisani su čitavi gradski kvartovi, spaljena sela i celokupni jedan život je pogođen u srce, izgledalo je da je ta rana fatalna i da se Srbi od nje neće oporaviti.

U mozaiku stradanja mitropolit raško-prizrenski Teodosije svedoči kako je njegov bol kao tadašnjeg dečanskog igumana „pratio kako se plamen nasilja širi od mesta do mesta”, kao i da posebno boli to što „posle toliko godina mnogi prognani nisu dočekali povratak svojim domovima”. On je u besedi na komemorativnoj akademiji naglasio da je „mnogo toga starog izgubljeno, ali ono što je obnovljeno, danas svedoči da nas nikakvo nasilje ne može naterati da se odreknemo nasleđa koje su nam ostavili naši preci”, i dodao da „ako izgubimo istinu o onome što se dogodilo, onda ćemo izgubiti i sposobnost da razlikujemo pravdu od nepravde i dobro od zla”.

Ispred Kancelarije za Kosovo i Metohiju govorila je pomoćnica direktora Sektora za saradnju SPC i brigu o kulturnom nasleđu Milena Parlić koja je naglasila značaj svedočenja i potrebu da se od zaborava sačuva stradanje kao podsticaj za život i budućnost: „Pogrom je podsetnik da zlodela mogu proći nekažnjeno i da se nepravda može preseliti u institucije i silom nametnuti. On svake godine, još jednom, poljulja poverenje da je normalan suživot potpunih različitosti moguć – ali svaki put nas, na ovom svetom mestu, izazove na novi podvig i da nam novu snagu da stvaramo i opstanemo.”

U Domu kulture svoja potresna svedočenja svake godine govore oni ljudi koje je stihija pogroma neposredno pogodila i koji su preživeli stradanje. Zoran Simijonović iz Lipljana je govorio kako je nestao njegov dom, kako je evakuisan iz svog grada i kako je stradanje u Pogromu nesrećni nastavak tragičnog života lipljanskih Srba. „Tražili smo od Kfora da nas odvedu do svog spaljenog doma, ali su rekli da nam ne garantuju bezbednost”. Goran Stanković je govorio o drami Srba iz Obilića i Pogromu kao završnom činu terora u kojem je on živeo sa porodicom, svedočeći da mu je pre Pogroma u jednom periodu porodica bila kamenovana dvadeset četiri dana bez prestanka. „Bol koji smo podneli moraju da vide svi.”

Predsednik opštine Gračanica je istakao da su današnji pritisci na Srbe na Kosovu i Metohiji, uključujući i zakone i propise o strancima, automobilima i preostalim srpskim institucijama neka vrsta nastavka Pogroma. „Oni koji su nekada organizovali Pogrom danas nastoje da nas tretiraju kao strance u sopstvenim kućama, nameću nam zakone o saobraćaju i boravku samo sa jednim ciljem – da nam život učine nepodnošljivim.”

Poseban deo obeležavanja Pogroma odnosi se na savremeno umetničko stvaranje posvećeno obnovi uništenog, tako se u središtu ove umetničke obnove nalaze teško postradali Sveti Arhangeli kod Prizrena. U ovoj svetinji se već deset godina organizuje Likovna kolonija „Jesen u Prizrenu” kao kreativni odgovor na razaranje. Ove godine su u Prizrenu boravili i slikali Nataša Petejčuk, Novak Novaković, Đorđe Stanić, Predrag Dragović, Vesna Marković, Miroslav Živković i Vlatka Milenković. Govoreći na otvaranju izložbe u prepunoj galeriji Doma kulture „Gračanica”, slikar Novak Novaković iz Ćuprije je rekao da se u Svetim Arhangelima oseća kao u svom domu i da na slikama različitih poetika „vlada jedna sinergija dobre i pozitivne energije.

Iako imaju različite motive i tehnike one zrače lepotom koju smo svi mi doživeli”. Vikarni episkop novobrdski Ilarion, preneo je blagoslov njegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija „nalazimo utehu i razrešenje kroz stvaralački pokret iz koga je iznikla naša crkva, naša zavetna zajednica. Molitva je stvaralaštvo, mi smo se sabrali da bi smo zajedno stvarali novi svet zajedno sa Bogom. Nije slučajno da se taj pokret širi van granica manastirske porte, zato smo ovde u jednom blagoslovenom prostoru preobraženja, gde se sumorna realnost menja okom umetnika i vidi kao lepa i preobražena na ovim slikama”.

U programima obeležavanja dvadeset druge godišnjice Pogroma učestvovali su: Hor „Kralj Milutin”, prizrenski bogoslovi, Ansambl „Venac”, Helena Inić i Magdalena Savić učenice Muzičke škole „Stevan Mokranjac”, polaznice Škole baleta Doma kulture „Gračanica” i Jelena Janković, prosvetni radnik i dramska umetnica. Uskoro iz štampe izlazi druga knjiga „Martovski pogrom 2004: uzroci, razaranja, posledice”. U njoj će se naći naučni radovi, svedočenja i dokumenta koji osvetljavaju zločine po gradovima i selima, govore o ulozi medija i fatalnim posledicama etničkog čišćenja i uništavanja srpskog nasleđa.

Programe su organizovali Dom kulture „Gračanica”, Galerija umetnosti Priština i Arhiv Kosova i Metohije, a podršku su pružili Ministarstvo kulture, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, SG Priština i opština Gračanica.