Naftne kompanije beže iz Persijskog zaliva pred udarima Teherana

Nekoliko velikih naftnih kompanija započelo je hitnu evakuaciju osoblja iz postrojenja u Persijskom zalivu, nakon upozorenja Teherana da bi mogao da izvede napade na energetsku infrastrukturu u regionu, prenosi „Blumberg“. Reč je o razvoju događaja koji dodatno podiže tenzije u već uzavrelom geopolitičkom okruženju, sa potencijalno dalekosežnim posledicama po globalno tržište nafte.

Prema dostupnim informacijama, među kompanijama koje su pribegle ovim merama nalazi se i saudijski energetski gigant „Saudi Aramko“, koji je, iz predostrožnosti, povukao deo radnika iz rafinerije u Al Džubailu. Ova odluka ukazuje na ozbiljnost bezbednosnih procena i strah od mogućih udara na ključne objekte u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru.

Eskalacija je usledila nakon što su Sjedinjene Američke Države, u koordinaciji sa Izraelom, 28. februara pokrenule vojnu operaciju protiv Irana. Teheran je uzvratio serijom raketnih i dronskih napada, ne samo na izraelske ciljeve već i na američke vojne baze širom Bliskog istoka, uključujući objekte u Saudijskoj Arabiji, Bahreinu, Kataru, Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Posebnu zabrinutost izazvao je potez Irana da zatvori Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih pomorskih ruta za transport nafte, kroz koju prolazi oko trećine svetskih isporuka ovog energenta morskim putem. Istovremeno, iranske snage započele su napade na naftnu infrastrukturu u državama Zaliva, čime je rizik od šire energetske krize dodatno porastao.

Situacija je dodatno zaoštrena 14. marta, kada su Sjedinjene Američke Države saopštile da su u potpunosti uništile sve vojne objekte na iranskom ostrvu Harg u Persijskom zalivu, ocenivši tu akciju kao jedan od najsnažnijih udara u istoriji regiona.

U takvim okolnostima, evakuacija osoblja iz naftnih postrojenja predstavlja preventivnu meru, ali i jasan signal da se energetski sektor priprema za moguće dalje pogoršanje bezbednosne situacije. Analitičari upozoravaju da bi svaki ozbiljniji poremećaj u proizvodnji ili transportu nafte iz Persijskog zaliva mogao imati trenutan i snažan odjek na globalnim tržištima, uz rizik od naglog rasta cena energenata i širih ekonomskih posledica.