Tri scenarija za NIS posle 24. marta

Da li će prvi dani proleća (24. mart) „doneti proleće” i u „Naftnu industriju Srbije” (NIS) jer bi tada trebalo da se sazna postoji li prihvatljivo rešenje za eventualno preuzimanje ove nafte kompanije od strane MOL-a i ADNOK-a, niko od partnera u ovoj transakciji još ne otkriva, a do utorka je ostalo pet dana. Jedino što je za sada izvesno, a što je MOL potvrdio 19. januara jeste da je potpisan sporazum o preuzimanju većinskog vlasništva u NIS-u gde Srbija povećava svoj udeo za još pet odsto, kao i da strane planiraju da ugovor o kupoprodaji potpišu do 31. marta. Ovaj okvirni sporazum definiše ključne uslove o kupoprodaji uključujući i vremenski okvir za sprovođenje dubinske analize poslovanja NIS i podnošenja zahteva za regulatorna odobrenja.

U utorak 24. marta ističe licenca koju je Američka kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) izdala NIS-u krajem decembra za nastavak pregovora sa potencijalnim kupcima. Nakon tog datuma OFAK može da kaže da mu se predlog MOL-a čini prihvatljivim i da produži licencu za pregovore, može toliko da mu se dopadne i da kaže skidaju se sankcije NIS-u, ili da ga glat odbije i da NIS opet bude u režimu punih sankcija.

Nalog OFAK-a dostavljen u decembru podrazumeva da ruski kapital mora da izađe iz NIS-a i data je mogućnost da kompanija učestvuju u svim transakcijama uobičajenim za pregovaranje o trajnom otuđenju vlasništva i kontrole ruskih subjekata i njihovih posrednika iz NIS-a. S tim da dozvola ne ovlašćuje izvršenje bilo kog sporazuma o otuđenju vlasništva i kontrole ruskih subjekata iz transakcija koje su prethodno odobrene, uz posebnu napomenu da bi izvršenje takvog sporazuma zahtevalo posebno odobrenje OFAK-a.

Pre toga u petak, 20. marta, NIS čeka još jedna teška američka odluka. OFAK treba da da zeleno svetlo za normalan nastavak rada rafinerije.

Okolnosti za kupovinu NIS-a (koji nikada neće imati boljeg gazdu od ruskog „Gaspromnjefta”) i ne mogu se baš poželeti zbog novih bliskoistočnih sukoba zbog kojih je zatvoren i Ormuski moreuz i prevoz nafte i gasa. MOL, koji bi ako kupi NIS trebalo Srbiju da snabdeva naftom, ima već dosta glavobolje sa Ukrajinom oko naftovoda „Družba” i nemogućnosti snabdevanja ovom rutom, te su i oni kao i naša zemlja prepušteni „Jadranskom” naftovodu s kojim na dnevnom nivou razmenjuju kritike ko bi više da zaradi od tranzita naftom. Pritom, niko više ne spominje činjenicu da je Srbija godinama plaćala Mađarskoj neuporedivo skuplju taksu za gas od one koju su tada plaćale druge zemlje, što je značajno poskupljivalo gas za krajnje kupce.

Upitan šta bi odgovorio nekom šeiku koji bi ga sada pitao da li je vreme da kupi NIS-a, Nenad Gujaničić, glavni broker u brokerskoj kući „Momentum sekjuritis”, bi ga posavetovao da malo sačeka.

– Što se tiče preuzimanja NIS-a, prošlo je skoro dva meseca otkad je MOL objavio da je postigao sporazum sa „Gaspromom” o kupovini kontrolnog paketa akcija i od tada postoji zid tišine koji nikako ne ide u prilog ovom procesu. Dakle, ovo što gledamo poslednja dva meseca nije nešto što se dešava u postupku kupoprodaje neke velike kompanije, a ostaje da sačekamo 24. mart da vidimo prvu zvaničnu informaciju da li ima išta od ove transakcije – kaže on za naš list.

Naftni biznisi su, podseća Gujaničić, skoro pa bili prežaljeni tokom pandemije, da bi vaskrsli 2022. godine sa početkom rata u Ukrajini i snažnim rastom cene energenata. Naftne kompanije su listom ostvarivale vrhunske rezultate (pa i NIS koji je imao skoro 800 miliona evra profita u 2022. godini), mnoge od njih su akcionarima dale izdašne dividende ili kupovale sopstvene akcije na tržištu, ali su i neke prilično rasteretile bilanse (smanjile dug) usled snažnog novčanog toka. Dakle, to je bio izvanredan period za naftaše, a da li će se slika ponoviti i ove godine zavisi od toga koliko će potrajati kriza na Bliskom istoku.

– Naftnim kompanijama odgovara da bude relativno visoka cena sirove nafte, ali ne i previsoka jer bi mogla da uguši privrednu aktivnost i dovede do recesije. A onda tražnja za naftom neće biti velika ni po mnogo nižim cenama. Kada je u pitanju M&A aktivnost (preuzimanja i spajanja), u vremenima kada naftne kompanije dobro stoje beleže se logično povišena vrednovanja, pa je tako NIS 2023. godine mogao komotno postići cenu i od tri do četiri milijarde evra, dok su cene potencijalnih meta depresirane u uslovima niskih cena energenata – ističe Gujaničić.

Prof. Dr Petar Stanojević sa Fakulteta za bezbednost i bivši pomoćnik ministra energetike kaže da bi kriza na Bliskom istoku teorijski mogla da napravi zastoj u ovoj transakciji.

– Sumnjam, međutim, da će biti velikih odlaganja. ADNOK je zatvorio rafineriju u Emiratima prošle nedelje, posle izbijanja požara na naftnom polju „Šah” kapaciteta od 70.000 barela nafte dnevno, jer Iran pogađa po jedan rezervoar radi upozorenja, a to što je MOL posle mnogo godina započeo rad u Rafineriji „Rijeka” ćemo tek videti kako će raditi – kaže Stanojević.

On dodaje da je najvažnije da ako do ove prodaje dođe i formira se preduzeće između dve tako velike kompanije da se postavlja profesionalni menadžment da ne bi bilo problema u vođenju kompanije.

– To za Srbiju može biti samo dobro. Od 51 odsto ruskih akcija – MOL-u ide 26, a od 49 koje bi uzeo ADNOK je 25 odsto sadašnjih ruskih akcija. Po toj računici bi Srbija sa 34 odsto bila najveći akcionar. Upravo je zato važno da zajedničkim preduzećem, MOL–ADNOK upravlja profesionalni menadžment jer bi inače bilo problema u komunikaciji. Sve i da jedan akcionar ima 100 odsto vlasništva, a ne meša se u svoj posao, firma će propasti. Sreća Srbije je što su Rusi odlično vodili NIS i zato bi trebalo da dobar menadžment nastavi taj posao – zaključuje Stanojević.