Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka

Ba­nja­lu­ka – Na­rod­na skup­šti­na Re­pu­bli­ke Srp­ske iz­gla­sa­la je u uto­rak uve­če no­vu Vla­du RS, ko­ju će i u na­red­nom man­da­tu pred­vo­di­ti pre­mi­jer Sa­vo Mi­nić. Na če­lu svih še­sna­est mi­ni­star­sta­va osta­ju isti mi­ni­stri, kao i u pret­hod­nom sa­zi­vu. Na­kon gla­sa­nja, čla­no­vi Vla­de po­lo­ži­li su sve­ča­nu za­kle­tvu. Od­lu­ka Skup­šti­ne RS ob­ja­vlje­na je ju­če u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku RS” i da­nas stu­pa na sna­gu či­me je za­o­kru­žen za­ko­no­dav­ni pro­ces iz­bo­ra no­ve Vla­de.  

Iz­ne­nad­na ostav­ka Mi­ni­ća po­čet­kom sed­mi­ce, ko­ja je po­vu­kla i pad ce­lo­kup­ne Vla­de, obra­zlo­že­na je po­tre­bom da se obez­be­di do­dat­ni le­gi­ti­mi­tet iz­vr­šne vla­sti. Na­i­me, pret­hod­ni sa­ziv pred­lo­ži­la je vr­ši­lac du­žno­sti pred­sed­ni­ka Srp­ske Ana Tri­šić Ba­bić, ko­ja je na tu funk­ci­ju pri­vre­me­no ime­no­va­na od­lu­kom Na­rod­ne skup­šti­ne na­kon što je Mi­lo­ra­du Do­di­ku od­u­zet man­dat u sud­skom po­stup­ku vo­đe­nom po za­kon­skim od­red­ba­ma ko­je je na­met­nuo Kri­sti­jan Šmit.  

Mi­nić je i u ja­nu­a­ru pri­me­nio sli­čan po­tez, ka­da je nje­gov man­dat, do­bi­jen od Do­di­ka, ta­ko­đe bio do­vo­đen u pi­ta­nje. Ovo­ga pu­ta man­dat za for­mi­ra­nje iz­vr­šne vla­sti je do­bio od Si­ni­še Ka­ra­na, ko­ji je u no­vem­bru po­be­dio na pre­vre­me­nim pred­sed­nič­kim iz­bo­ri­ma, či­me je, ka­ko se tu­ma­či, do­dat­no učvr­šćen in­sti­tu­ci­o­nal­ni okvir no­ve vla­de. Mi­nić je po­ru­čio da Vla­da na­sta­vlja sa ja­ča­njem po­lo­ža­ja RS, po­bolj­ša­njem ži­vot­nog stan­dar­da i pro­vo­đe­njem ka­pi­tal­nih in­fra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta, na­gla­siv­ši da se pra­te glo­bal­na kre­ta­nja, uklju­ču­ju­ći si­tu­a­ci­ju na Bli­skom is­to­ku ko­ja uti­če na ce­ne ener­ge­na­ta, ali i ši­ra eko­nom­ska de­ša­va­nja: „Bez ob­zi­ra na ospo­ra­va­nja i na­me­ta­nja ne­le­gi­tim­nog Kri­sti­ja­na Šmi­ta, ni­jed­na od­lu­ka Vla­de RS ni­je ospo­re­na. Sve što se de­ša­va­lo, uklju­ču­ju­ći i rad CIK-a BiH, pred­sta­vlja atak na in­sti­tu­ci­je Srp­ske, a ti­me i na pred­sed­ni­ka Re­pu­bli­ke.”

Mi­nić ka­že da je Vla­da sve vre­me ima­la le­gi­ti­mi­tet i oce­nju­je da je „haj­ka ima­la cilj da nam ote­ža rad i za­u­sta­vi zna­čaj­ne in­fra­struk­tur­ne pro­jek­te”. Mi­nić ni­je či­tao eks­po­ze, bu­du­ći da ga je pred­sta­vio pre ne­što vi­še od me­sec da­na, na­gla­siv­ši da svi stra­te­ški ci­lje­vi osta­ju ne­pro­me­nje­ni. Pred­sed­nik Na­rod­ne skup­šti­ne RS Ne­nad Ste­van­dić is­ta­kao je da je Mi­nić u do­sa­da­šnjem ra­du po­ka­zao ogrom­nu ener­gi­ju.

„Us­po­sta­vio je bo­lju ko­mu­ni­ka­ci­ju sa bo­rač­kom or­ga­ni­za­ci­jom, po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma, pri­vred­ni­ci­ma, ve­ru­jem da će na­sta­vi­ti ener­gič­no ra­di­ti”, re­kao je Ste­van­dić, ko­ji na­vo­di da je per­spek­ti­va RS ula­ga­nje u pro­iz­vod­nju hra­ne i elek­trič­ne ener­gi­je.   

Šef Klu­ba po­sla­ni­ka SDS-a Og­njen Bo­di­ro­ga iz­ja­vio je da je iz­bor Mi­ni­ća for­mal­no le­ga­lan i da će no­va vla­da ima­ti le­gi­ti­mi­tet u do­no­še­nju za­ko­na, oce­niv­ši da pret­hod­na dva sa­zi­va ni­su bi­la le­gal­na. S dru­ge stra­ne, šef Klu­ba po­sla­ni­ka SNSD-a Sr­đan Ma­za­li­ca ka­že da je i ra­ni­je po­sto­jao ustav­ni osnov da Do­dik pred­lo­ži Mi­ni­ća za man­da­ta­ra, kao i da je iz­bor Ane Tri­šić Ba­bić bio u skla­du sa Usta­vom, zbog če­ga je i ona ima­la pra­vo da pred­lo­ži sa­stav vla­de. „Sa­da vi­še ne­ma pro­sto­ra za ospo­ra­va­nje. I u pret­hod­nom slu­ča­ju iz­bo­rom Vla­de iz­be­gli smo in­sti­tu­ci­o­nal­nu kri­zu”, za­klju­čio je Ma­za­li­ca.

Kre­dit za auto-put do Be­o­gra­da   

Vla­da Re­pu­bli­ke Srp­ske na ne­dav­no odr­ža­noj sed­ni­ci do­ne­la je dve od­lu­ke o da­va­nju sa­gla­sno­sti za iz­da­va­nje ga­ran­ci­je Re­pu­bli­ke Srp­ske za kre­dit­na za­du­že­nja „Auto-pu­te­va Re­pu­bli­ke Srp­ske” u iz­no­su od 299 mi­li­o­na evra, zbog iz­grad­nje dve di­o­ni­ce auto-pu­ta, ja­vlja­ju ju­če ba­nja­luč­ki me­di­ji. Reč je o de­o­ni­ca­ma na tra­si auto-pu­ta Ba­nja­lu­ka–Be­o­grad. Ka­ko se na­vo­di u od­lu­ci ko­ja je ob­ja­vlje­na u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku RS”, za fi­nan­si­ra­nje pro­jek­to­va­nja i iz­grad­nje de­o­ni­ce auto-pu­ta Brč­ko–Bi­je­lji­na du­ži­ne 17 ki­lo­me­ta­ra di­že se kre­dit od 119 mi­li­o­na, u dve ban­ke – Eks­port-im­port bank of Čaj­na (71.400.000) i Čaj­na kon­strak­šen bank kor­po­rej­šen, Pe­king branč (47.600.000). Dru­ga od­lu­ka od­no­si se na iz­grad­nju de­o­ni­ce auto-pu­ta Vu­ko­sa­vlje–Brč­ko u du­ži­ni od oko 33 ki­lo­me­tra, za ko­ju je po­tre­ban kre­dit od 180 mi­li­o­na evra kod Eks­port-im­port bank of Čaj­na.

S ob­zi­rom na to da je de­o­ni­ca od Ba­nja­lu­ke do Do­bo­ja odav­no za­vr­še­na, a da se pri­vo­de kra­ju i ra­do­vi od Ku­zmi­na do Ra­če (Sr­bi­ja), kao i tra­sa od gra­ni­ce do Bi­je­lji­ne, ko­ju gra­di Sr­bi­ja, iz­grad­njom dve pla­ni­ra­ne tra­se umno­go­me bi se za­o­kru­žio kom­ple­tan auto-put do Be­o­gra­da.