Naša zemlja odlučno nastavlja evropski put
(Фото Танјуг/Пеђа Вучковић)
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić razgovarala je juče u Briselu sa komesarkom za proširenje EU Martom Kos i generalnim direktorom Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Gertom Janom Kopmanom o evropskim integracijama Srbije, a posle sastanaka je istakla da Srbija odlučno nastavlja svoj evropski put. „Veoma dobar i otvoren sastanak sa komesarkom za proširenje EU Martom Kos u Briselu. Srbija odlučno nastavlja svoj evropski put i naš strateški cilj ostaje punopravno članstvo u Evropskoj uniji”, navela je Brnabićeva na „Instagramu” posle sastanka sa Martom Kos. Izrazila je zahvalnost komesarki na posvećenosti i podršci koju pruža Srbiji u procesu evropskih integracija. „Radićemo još brže i snažnije na svim reformama, u prvom redu zbog svih naših građana”, navela je Brnabićeva.
Predsednica parlamenta rekla je, posle sastanaka, da su izmene i dopune seta pravosudnih zakona koje je nedavno usvojila Skupština Srbije išle u smeru primene nekih od preporuka Venecijanske komisije i navela da će mišljenje te komisije o tom pitanju biti dobijeno u narednih nekoliko nedelja. Navela je da će se nakon toga dalje razgovarati o eventualnim izmenama i dopunama seta pravosudnih zakona. Kako je kazala, u EU je zamereno što nije održana javna rasprava o pitanju izmena i dopuna seta pravosudnih zakona te da su, u tom smislu, zabrinuti zbog procedure usvajanja. „Žao mi je što tako visoke standarde nismo ispoštovali ovom prilikom, ali sa druge strane želim da kažem da su izmene i dopune seta pravosudnih zakona takođe išle u smeru da primenimo neke od preporuka Venecijanske komisije iz 2021. i 2022. koje u tom trenutku recimo nismo primenili”, kazala je Brnabićeva.
Navela je da Srbija komunikaciju sa Venecijanskom komisijom nije imala do 2012. godine i da i to govori dovoljno jasno o političkom narativu da je Srbija nekada bila demokratska zemlja, a da sada nije. „Do 2012. smo bili tzv. demokratska zemlja. A sad nismo, iako imamo svaki put komunikaciju sa Venecijanskom komisijom, iako nikad nismo imali problem da pozovemo Venecijansku komisiju i kažemo evo izmenili smo zakone, dođite pogledajte ih. Ali dobro, to su sve ti politički narativi i imidži tih problokadera koji jedno govore u Beogradu, drugo govore u Briselu”, kazala je Brnabićeva.
Kako je dodala, predsednik Aleksandar Vučić i njegov tim nemaju takvu politiku. „Mi ne bežimo od tog mišljenja. Na kraju krajeva, mi smo imali pozitivno mišljenje Venecijanske komisije za izmenu Ustava. Pa da li su organizacije civilnog društva pozivale da se glasa na referendumu za ustavne amandmane? Ne. Pozivale su da se glasa protiv”, istakla je Brnabićeva, prenosi Tanjug. Dodala je i da su te samoprozvane proevropske stranke koje su u opoziciji tada pozivale da se glasa protiv izmena Ustava. „Oni hoće Venecijansku komisiju da čuju kad njima odgovara, a kad njima ne odgovara, onda ih baš briga šta kaže Venecijanska komisija. To vam je takva politika. Uvek i samo protiv Srbije. Ako može da se kritikuje Srbija, oni će naći način da kritikuju Srbiju. Za mene razlog više da što češće budem u Briselu i da govorim o tim stvarima”, kazala je Brnabićeva.
Kada je reč o preporukama ODIHR-a, podsetila je da su mnoge preporuke primenjene i dodala da je Srbija na putu primene svih preporuka i da je na osnovu njih formirana Komisija za uvid, analizu i reviziju biračkog spiska koja je usvojila Poslovnik o radu i radni plan. „Od prošlog petka, 13. marta, imaju i kompletan uvid u birački spisak, dakle to je takođe nešto što je važno i što je dobra vest. Imamo izmene i dopune tri dodatna zakona kojim se implementiraju dodatnih pet preporuka ODIHR-a. To su izmene i dopune zakona o izboru narodnih poslanika, izmene i dopune zakona o lokalnim izborima i izmene i dopune zakona o Ustavnom sudu. Mi smo na ta tri zakona dobili komentare ODIHR-a, u potpunosti ih prihvatili i u petak, 13. marta, ponovo poslali ODIHR-u”, kazala je Brnabićeva.
Navela je da se nada da će se dobiti uskoro „zeleno svetlo” od njih i da će se ući u Skupštinu sa tim zakonima. „Pored toga, poslali smo i nacrte izmena i dopuna zakona o finansiranju političkih aktivnosti, dakle na putu smo implementacije svih ODIHR preporuka”, istakla je Brnabićeva. Navela je da svi oni koji se danas pozivaju na ODIHR preporuke, dok su bili na vlasti do 2012. ni jednu jedinu preporuku ODIHR-a nisu implementirali, čak nikada nisu ni raspravljali o izveštajima ODIHR-a.
„ODIHR posmatra izbore u Srbiji i daje preporuke od 1997. godine. Daću vam još jedan primer kako izgleda licemerje te naše blokaderske opozicije. Čini mi se da je od početka ovog saziva opozicija, ako se ne varam, u proceduru za usvajanje uputila 35 predloga zakona. Recite mi od tih 35 predloga zakona za koji su držali javnu raspravu, za koji su držali jedan okrugli sto, jednu tribinu da razgovaramo o tome ili da pozovu civilno društvo da priča o tome kakvi su ti nacrti zakona. Ni za jedan”, istakla je Brnabićeva, koja je bila u jednodnevoj radnoj poseti Briselu, povodom 50. godišnjice Evropske narodne partije (EPP), čiji je Srpska napredna stranka pridruženi član.
Najavila je da će sa evroparlamentarcima iz EPP-a razgovarati o svim reformama koje se pre svega tiču medijske scene, primene određenih preporuka za dodatno poboljšanje izbornih uslova, seta pravosudnih zakona koji su usvojeni, mišljenja i posete Venecijanske komisije i svega drugog što je potrebno kako bi Srbiji bio otvoren Klaster 3, ali i druge klastere za koji se pripremamo. Branbićeva je rekla da je tražila sastanak sa medijskom platformom Saveta Evrope (SE), kako bi joj objasnili šta je problem sa slobodom medija u Srbiji i dodala da ne postoji zemlja u kojoj mogu da se govore takve uvrede na račun državnih institucija kao što se govore u Srbiji. Kazala je da je pozvala delegaciju SE da dođe i bude posmatrač na lokalnim izborima u svih 10 lokalnih samouprava u Srbiji, 29. marta.
„Nisam stekla utisak da razumeju baš najbolje kada ih pitate šta je problem sa slobodom medija? Tako da, to mi je nova misija. Zbog toga sam ja tražila sastanak sa medijskom platformom Saveta Evrope. Uputila sam pismo fondaciji Slavka Ćuruvije. Evo tražim čoveka da mi objasni šta je problem sa slobodom medija u Srbiji? Ko se to plaši da kaže bilo šta o predsedniku Aleksandru Vučiću? Ko se plaši da kaže bilo šta o Vladi Srbije, ko se plaši da kaže bilo šta o bilo kome iz Srpske napredne stranke”, upitala je Brnabićeva.
Prema njenim rečima, ne postoji zemlja u kojoj mogu da se govore tako pogrdne stvari o državnim institucijama kao što se govore u Srbiji. „Srbija nema slobodu medija, ali zato smo ćaci, sendvičari, krezubi, bezubi, najgore ubice, ovakvi i onakvi – i onda nema slobode medija u Srbiji. Nema zemlje u kojoj vi takve stvari možete da kažete o institucijama. Zato što postoje neki standardi, postoje neki etički standardi, profesionalni standardi i neke norme. E to ne postoji u Srbiji”, ocenila je Brnabićeva. Istakla je da, kada imate preveliku slobodu, onda to uđe u anarhiju. „To mi imamo u Srbiji. Dođete ismevate dete od osam godina koje je teško bolesno. Onda kada ja kao predsednica Narodne skupštine kažem da li ste normalni da ismevate dete, onda sutradan vi kažete ’ja sam žrtva’. Onda javite medijskoj platformi SE, pa se to onda odmah tamo registruje kao jedan od napada na profesionalne medije u Srbiji”, zaključila je Brnabićeva.
Brnabićeva: Gde je Ponoš bio kada je Priština proglasila nezavisnost
Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić reagovala je na društvenoj mreži „Iks” povodom objave lidera pokreta „Srbija centar” Zdravka Ponoša, poručivši da je „jedina relevantna informacija” o Ponošu to što je bio načelnik Generalštaba u trenutku kada je Priština proglasila jednostranu nezavisnost, postavljajući pitanje njegove odgovornosti u tom periodu. „Šta ste radili tada? Zašto niste branili Srbiju svim sredstvima? Nije, jer su ga stranci i stavili tu da imaš svog čoveka na svakom mestu u vreme kada otimaju deo naše teritorije. Da obezbede da Srbiju nema ko da brani”, navela je Brnabićeva u objavi. Dodala je da su upravo takve politike dovele Srbiju „do samog ambisa”, uz gubitak kontrole nad Kosovom i Metohijom i urušavanje Vojske Srbije. „Dovedena dotle da izgubi KiM, a da uništi Vojsku Srbije jednom zauvek. Nikada ne zaboraviti”, poručila je predsednica parlamenta.
Reakcija Brnabićeve usledila je nakon što je Ponoš u svojoj objavi izneo niz kritika na račun aktuelne vlasti, tvrdeći da je pitanje Kosova „rešeno” na način koji podrazumeva prihvatanje obaveza iz briselskog i ohridskog sporazuma, kao i postepeno povlačenje Srba iz institucija. Ocenio je i da je politika vlasti dovela do „zamagljivanja uspeha” kroz regionalne inicijative, uz tvrdnju da se Srbija obavezala na niz koraka koji, prema njegovom mišljenju, znače faktičko priznanje stanja na terenu.