Magija je u tome da ne ličite na sebe

Film „Karmadona” reditelja i scenariste Aleksandra Radivojevića upravo je započeo bioskopski život, a u njemu jednu od uloga tumači i mlada glumica Una Lučić koja je proteklih godina postala sinonim za hrabre transformacije i autentičan glumački izraz. Una je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju u klasi profesora Branimira Popovića, igrala je u predstavama u Crnoj Gori, a pažnju šire javnosti privukla je ulogama u serijama „Branilac”, „Nobelovac” i „Igra sudbine”. Ova godina predstavlja prekretnicu za nju, ne samo zbog filma „Karmadona”, već i serije „Zvaćeš se Varvara” koju potpisuje reditelj Dejan Zečević.

Film „Karmadona” privukao je značajnu pažnju domaće i međunarodne filmske kritike zbog autorske hrabrosti i provokativnog pristupa savremenim društvenim temama. U svom prepoznatljivom stilu, reditelj je spojio elemente horora, satire i crnog humora, pa nas je najpre zanimalo kako je Una pronašla svoj put unutar te specifične poetike.

– Moj put ka tom svetu bio je da pokušam da pronađem ljudskost u liku koji je proizvod vremena u kojem živimo. Iako je moja uloga manja po minutaži, ona je dramaturški važna i govori o jednoj maloletnoj devojci koja je, na neki način, ogledalo savremenog društva i generacije koja često veruje da može dobiti sve što poželi. Nažalost, takvih primera ima mnogo oko nas, pa mi je upravo ta dimenzija lika bila ključ za razumevanje njegove energije i ponašanja – kaže ona.

Publika često pamti glumce koji prolaze fizičke transformacije zbog likova koje tumače, pa je tako i snimak Uninog šišanja za ulogu u seriji „Zvaćeš se Varvara” izazvao dosta pažnje. Naša sagovornica kaže da ovaj čin za nju nije bio samo estetski šok, već pre svega deo procesa građenja lika.   

– Profesor Branimir Popović je često govorio da na sceni ne možemo uvek biti lepi, gluma su i suze i sline i krv i znoj. Magija je u tome da ne ličite na sebe, iako mnoge vole da igraju princeze i ostaju u zoni komfora. Ja sam, ipak, više za magiju. Zahvalna sam što sam dobila ovu ulogu na kastingu, pogotovo jer nas reditelji biraju po ličnom nahođenju ili instagram slikama. Zanimljivo je da se upravo kroz takvu promenu otvori jedan novi prostor za lik. Kada se ošišate, promeni se način na koji gledate sebe, način na koji se krećete, čak i energija koju nosite. U tom smislu, ta transformacija mi je pomogla da lakše uđem u svet tog lika. I ponovo bih to uradila bez razmišljanja, jer se ovakve uloge kakvu sam dobila u „Varvari” verovatno dobijaju jednom u životu.

Una Lučić posebno ističe rad sa rediteljem Dejanom Zečevićem, za koga kaže da beskrajno veruje glumcu. Često je znao da kaže: „Ovo je Holivud!!!” kada bi video neku scenu ili kadar koji je dobar i to je glumcima davalo posebna krila! Za Unu je to bilo dragoceno iskustvo, jer je reditelj, prema njenim rečima, verovao u nju, čak i više nego što je ona u tom trenutku verovala u sebe. Ovaj odnos poverenja sa rediteljem i kolegama je posebno značajan u dobu hiperprodukcije serija, kada se mladi glumac suočava i sa izazovom kako da sačuva umetnički integritet i bira projekte koji od publike zahtevaju dublje promišljanje. 

– Glumac pre svega mora stalno biti u ozbiljnom treningu. Naš posao traži potpunu spremnost i psihičku i fizičku jer nikada ne znate kakav će vas lik ili projekat sačekati. Upravo zbog toga hiperprodukcija, koliko god da nosi svoje izazove, može biti i dragocena, jer pruža mogućnost da glumac stalno radi i razvija se kroz različite uloge i žanrove. Nažalost, kod nas glumci nisu u poziciji da biraju svaki projekat na kojem će raditi, ali verujem da je i to deo ovog posla. Svaki projekat je na neki način trening, novo iskustvo i novi izazov. Kvalitetan glumac mora biti spreman da igra u različitim formama i žanrovima, jer upravo kroz to raste i razvija svoj izraz – kaže glumica.

Iako je Una Lučić trenutno u fokusu javnosti zbog uloga u filmovima i serijama, ističe da je pozorište prostor njenog primarnog umetničkog rasta. Igrala je u klasičnim („Gospoda Glembajevi”) i savremenim komadima („U plamenu strasti”), za koje je i nagrađivana još kao student. Kaže da je pozorište za nju uvek neka vrsta temelja. „Ono čuva glumčev integritet i stalno vas podseća zbog čega ste uopšte poželeli da se bavite ovim poslom”, ističe.

Studije na Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju su prepoznatljive po insistiranju na govoru i telu kao primarnom glumačkom instrumentu i upravo je to iskustvo neizmerno pomoglo Uni da se transformiše u lik Mine u seriji „Zvaćeš se Varvara”.

– Transformacija lika ne dešava se samo kroz tekst i emocije, već i kroz telo, kroz stav, hod i način na koji lik zauzima prostor. U „Varvari” je upravo to bilo veoma važno, jer energija lika mora da se oseti i pre nego što lik izgovori prvu reč.

Profesori Branimir Popović, Ferid Karajica i Dubravka Drakić su me formirali i kao glumicu i kao čoveka, i sve što danas radim nosi trag njihovog znanja i poverenja koje su mi dali – zaključuje mlada glumica.