Izvanredne interpretacije

Niz godina delovanje Marine Stefanović bilo je utočište velikom broju muzičara. Odmah posle studija opredelila se za novinarstvo i usredsredila na umetnost – prevashodno na muziku. Nije volela da se vezuje za institucije – sarađivala je na Art kanalu i na TV Hram – a njena radoznalost doprinela je da savlada savremene tehnike i tehnologije, te se najčešće oglašavala kao kompletan autor video-priloga, reportaža i dokumentarnih filmova. Preminula je iznenada, u punom stvaralačkom elanu.

Već pet godina Marine Stefanović nema među nama, a sopran Miomira Vitas je jedina umetnica koja na poseban način obeležava godišnjicu njene smrti. Najpre je u dva navrata u Kolarčevoj zadužbini prikazala film „Geometrija prijateljstva”, koji su zajedno radile i koji govori o ukrštanju životnih i umetničkih puteva Žorž Sand, Poline Vijardo, Klare Šuman, Johanesa Bramsa i Ivana Turgenjeva, a zatim je pojedinim koncertima produžavala sećanje na ovu izuzetnu osobu, koja je nesebično podržavala muziku i muzičare.

I ove godine je tim povodom Vitasova upriličila koncert u Atrijumu Narodnog muzeja, sa arijama i duetima iz opera Mocarta, Čajkovskog i Rimskog-Korsakova. Uz nju su na koncertu nastupili pijanista Konstantin Bogino i bariton Aleksej Košeljov, prvak opere u Nižnjem Novgorodu i profesor na tamošnjem Konzervatorijumu, uz diskretnu i pouzdanu pratnju italijanskog pijaniste Fabija Napoletana. U lepo ispunjenom Atrijumu Narodnog muzeja publika je uživala u skladno osmišljenom programu i izvanrednim interpretacijama. Miomira Vitas, iako je zašla u osmu deceniju, zadržala je svežinu glasa, a odličnom tehnikom ostvarila je sve najsuptilnije nijanse zahtevnih arija i dueta. Aleksej Košeljov, pevač prijatnog baritona, usaglašenog u svim registrima, odlične dikcije, izvanredno je prilagodio operske dramske elemente koncertnom izvođenju.

Dva Šopenova nokturna trebalo je da budu svojevrstan predah ove vokalne večeri, ali su u sugestivnoj interpretaciji Konstantina Boginoa prerasli u uzbudljiv doživljaj. Bogino svira Šopena, obraćajući izuzetnu pažnju, koliko melodiji dugog daha i raznolikih valera, toliko i pratećim linijama; u tom odnosu on gradi veoma ličnu, originalnu sadržajnu i emotivnu interpretaciju.

Bilo je to veče prijatnog i toplog muziciranja, osmišljen omaž Marini Stefanović, koju pamtimo kao pametnu, vrednu, strpljivu, tolerantnu i, kako je jednom prilikom rekla Miomira Vitas, „punu ljubavi prema ljudima”. Duet Valerija Gavrilina, koji je izveden na bis, upravo je to naglasio svojim naslovom – „Ljubav ostaje”.