Ko može da prati Trampa

Američki predsednik Donald Tramp često protivreči samom sebi, ponekad u istom govoru, objavi na društvenim mrežama ili čak u jednoj rečenici. U poslednja 24 sata poslao je niz pomešanih signala o ratu sa Iranom, dodatno pokrećući pitanja o pravcu sukoba i strategiji njegove administracije.

Za samo nekoliko sati u petak, Tramp je rekao da razmatra okončanje rata, njegova administracija je potvrdila da šalje nove trupe na Bliski istok, a SAD su, kako bi ublažile ekonomske posledice na globalnim energetskim tržištima, prvi put u poslednjih nekoliko decenija ukinule sankcije na deo iranske nafte – ublažavajući pritisak koji je Vašington tradicionalno koristio kao polugu.

Ova zbunjujuća kombinacija poteza produbljuje uverenje Trampovih kritičara da ne postoji jasna, dugoročna strategija za američko-izraelski rat protiv Irana.

Rat je ušao u četvrtu nedelju, sukob se nastavlja kretati nepredvidivim putem, a ubedljiv kraj sukoba nije na vidiku, iako je svetska ekonomija već ozbiljno poljuljana.

Nakon još jednog lošeg dana na finansijskim tržištima, Tramp je u petak popodne na svojoj društvenoj mreži rekao: „Veoma smo blizu ostvarenja naših ciljeva dok razmatramo smanjenje naših glavnih vojnih napora na Bliskom istoku.“

Tramp tvrdi da su SAD dovoljno oslabile iranske pomorske, raketne i industrijske kapacitete i sprečile Teheran da dobije nuklearno oružje.

Republikanski predsednik je potom nagovestio da bi SAD mogle da se povuku iz sukoba bez stabilizacije Ormuskog moreuza, morskog prolaza kroz koji prolazi oko petine svetske nafte. Tokom rata, moreuz je uništen iranskim raketnim, bespilotnim i minskim napadima.

„Ormuski moreuz će morati da čuvaju i nadgledaju, ako bude potrebno, druge nacije koje ga koriste, a ne Sjedinjene Američke Države!“, napisao je Tramp. Ali u još jednoj kontradikciji, rekao je da bi SAD pomogle ako se od njih zatraži, „ali to ne bi trebalo da bude neophodno kada se iranska pretnja iskoreni“.

Iako je nafta koja prolazi kroz moreuz uglavnom namenjena Aziji i drugim regionima, a ne Severnoj Americi, haos se i dalje preliva u Sjedinjene Države. Nafta se kupuje i prodaje globalno, tako da nestašice za azijske zemlje dovode do konkurencije i povećanja cena nafte koja se prodaje kompanijama u SAD.

Ta činjenica, u kombinaciji sa izraelskim napadom na iranska gasna polja i iranskim odgovorom kojim je onesposobljen ključni terminal za izvoz tečnog prirodnog gasa (TPG) iz Katara, doprinela je padu američkih berzi u petak, pri čemu je indeks S&P pao za 1,5 odsto. Istovremeno, došlo je i do naglog rasta cena goriva u SAD.

I dok je Tramp tvrdio da su SAD blizu kraja rata, administracija je objavila da šalje još tri ratna broda na Bliski istok sa oko 2.500 dodatnih marinaca. To je bio drugi put za nedelju dana da je administracija objavila raspoređivanje pojačanja u zonu sukoba. Vojska kaže da oko 50.000 ljudi trenutno podržava ratne operacije.

Tramp je isključio slanje kopnenih trupa, iako je njegova administracija nagovestila moguću upotrebu specijalnih snaga ili sličnih formacija.

Marinci koji se šalju u region predstavljaju ekspedicione snage namenjene za brza amfibijska iskrcavanja, ali njihovo raspoređivanje ne znači da je kopnena invazija sigurna. Međutim, analitičari sugerišu da bi prisustvo američkih snaga na kopnu moglo biti neophodno da bi se konačno obezbedio moreuz.Ovaj talas raspoređivanja trupa usledio je samo dan nakon izveštaja da Pentagon traži od Kongresa dodatnih 200 milijardi dolara za finansiranje rata. Ovaj izuzetno visok iznos ne ukazuje na to da se rat jenjava.

Administracija je objavila da će ukinuti sankcije na prodaju iranske nafte, pod uslovom da ona već bude na moru do petka.

Ovaj potez je zamišljen kao pokušaj smanjenja enormno visokih cena energije omogućavanjem slobodnije prodaje nafte koju je Iran već propustio kroz moreuz. Istovremeno, on takođe pruža finansijsku infuziju iranskoj vladi, koju Trampova administracija pokušava ekonomski da iscedi.

Njegova administracija je pokušala druge metode da snizi cene nafte. Posegnula je u američke strateške rezerve nafte i ukinula deo sankcija ruskoj nafti. Ipak, cena Brenta je u petak ostala na 112 dolara po barelu, a analitičari procenjuju da će cene nafte verovatno ostati visoke mesecima, bez obzira na sledeće poteze u ratu.

Iranska nafta bi na kraju završila u nekoj drugoj zemlji i bez nje, ali sada Sjedinjene Države i njihovi saveznici mogu da licitiraju za nju, napisao je ministar finansija Skot Besent na Sjuu.

„Trenutno, Kina kupuje sankcionisanu iransku naftu gotovo besplatno. Privremenim otključavanjem ove postojeće zalihe svetu, Sjedinjene Države će brzo doneti približno 140 miliona barela nafte na globalna tržišta, povećavajući ukupne svetske zalihe energije i pomažući u ublažavanju privremenih pritisaka na snabdevanje koje je izazvao Iran“, izjavio je on.

Iako 140 miliona barela može izgledati kao mnogo, to je samo dan ili dva potrošnje nafte na globalnom tržištu.

Patrik De Han, šef analize tržišta nafte u GasBuddy-ju, američkoj službi za praćenje cena goriva, kaže da ne očekuje da će privremena obustava sankcija imati veliki uticaj na cene benzina. Stvarna blokada moreuza ima mnogo veći efekat, kaže on.

„Cene će verovatno nastaviti da rastu sve dok je moreuz miran“, rekao je De Han.

Kontradiktornosti su bile vidljive čak i u Besentovom saopštenju kojim je najavio taj potez, u kojem je nazvao Iran „glavom zmije globalnog terorizma“. Dodao je da će administracija preduzeti korake kako bi sprečila Teheran da profitira od te prodaje, ali nije bilo jasno kako će se to učiniti.

Čak i među nekim republikancima, politika je izazvala redak javni skepticizam.

„Jednom rukom bombardujemo Iran, a drugom kupujemo iransku naftu“, napisala je kongresmenka Nensi Mejs iz Južne Karoline na Iksu.