Sve češća uzurpacija prirodnih bogatstava

Niš – Na jugu i jugoistoku Srbije događa se mnogo toga nezakonitog, a pojedini slučajevi zaslužuju mesto u rubrici „Verovali ili ne”. Takav je i poslednji primer uzurpacije državne imovine i vlasništva, otkriven u okolini Aleksinca. U jednom selu pored Južne Morave, nedavno je uhapšen muškarac jer je protivzakonito u priobalju reke bespravno vadio pesak (šljunak i šoder) i nekoliko godina prodavao kao građevinski materijal. Od tog „biznisa” se prilično obogatio, a onda se toliko osilio da je, ni manje ni više, na istoj parceli napravio svoje privatno jezero.

Kako je saopštila Informativna služba Policijske uprave MUP-a Srbije u Nišu, u saradnji sa Odeljenjem za suzbijanje ekološkog kriminala Uprave kriminalne policije, Republičkom vodnom i poljoprivrednom inspekcijom, slobode je lišen i zadržan u pritvoru M. S. (31), vlasnik preduzetničke radnje u Aleksincu jer, istaknuto je, postoji osnova sumnje da je izvršio više krivičnih dela – pored ostalog, neovlašćeno bavljenje nezakonitom delatnošću inedozvoljenom proizvodnjom, a uz to je i naneo štetu životnoj sredini...

Za uhapšenog se sumnja da je u poslednje dve godine bez ikakvih dozvola nadležnih organa i službi eksploatisao mineralne sirovine – kako je navedeno, pesak i šljunak, i to na obradivom poljoprivrednom zemljištu na obali Južne Morave. Baveći se ekološkim kriminalom M. S. je pored lokacije za iskopavanja postavio i pogon za separaciju i ilegalnom prodajom stekao protivzakonitu korist od 87.276.800 dinara.

Osim parcele, koju je uništio vađenjem peska, pričinio je ekološku štetu na površini od čak 23,5 hektara poljoprivrednog zemljišta u priobalju reke, što je inače državno vlasništvo, jer je formirao privatno veštačko akumulaciono jezero.

Da uhapšeni Aleksinčanin nije jedini uzurpator koji se obogatio kriminalom na štetu države i državnog vlasništva, govori više „slučajeva” sa juga i jugoistoka Srbije. Karakterističan je primer iz okoline Vlasotinca, gde je B. P. iz ove varošice pregradio reku Jelašnicu i napravio dva veštačka jezera za ribnjake. Šteta koju je naneo poljoprivrednim proizvođačima povrtarskih kultura nizvodno od „njegovih” jezera je nemerljiva. Pregrađivanjem rečnog toka svi proizvođači ranog povrća u selima nizvodno pored reke, dve godine su bili bez mogućnosti navodnjavanja svojih bašti i zasada ranog povrća pod plastenicima. Najzanimljivije u svemu je to što se svi koji se okuraže i krenu u nezakonitu eksploataciju peska, ali i unosne prateće poslove poput formiranja veštačkih jezera namenjenih ribnjacima ili separacija za preradu šljunka i šodera u koji je dosta tražen građevinski materijal za izgradnju puteva, i uopšte u građevinarstvu, brane jednom istom rečenicom – znaju da je to državno vlasništvo, ali, eto, oni su se prvi setili da je to neiskorišćeno zemljište pored reka i da nikoga ne ugrožavaju. I da oni, kao državljani Srbije, mogu da svojataju kao svoje i ono što je državno.