Svi su u dometu: Iran može da pogodi srce Evrope

Pokušaj iranskog raketnog udara na američko-britansku vojnu bazu Dijego Garsija u Indijskom okeanu izazvao je ozbiljnu zabrinutost zapadnih vojnih i bezbednosnih struktura, ne toliko zbog ishoda napada, koliko zbog dometa projektila koji su upotrebljeni. Na to je ukazao i načelnik Generalštaba Izraela Ejal Zamir, ocenivši da se evropske prestonice, uključujući Berlin, Pariz i Rim, sada nalaze u direktnom dometu iranskog balističkog arsenala.

Prema izveštaju „Volstrit žurnala“, koji se poziva na više američkih zvaničnika, Iran je ispalio dva balistička projektila srednjeg dometa ka bazi na udaljenom ostrvu Dijego Garsija. Nijedan od projektila nije pogodio cilj – jedan je otkazao tokom leta, dok je drugi presretnut nakon što je američki ratni brod lansirao protivraketni sistem SM-3, iako nije u potpunosti razjašnjeno da li je presretanje bilo uspešno. Baza nije pretrpela materijalnu štetu, niti ima izveštaja o žrtvama.

Međutim, ključni element koji je izazvao zabrinutost jeste činjenica da se Dijego Garsija nalazi na oko 4.000 kilometara od iranske teritorije – što je dvostruko više od dometa koji je Teheran do sada javno priznavao za svoje rakete.

Još krajem februara, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči tvrdio je da je Iran namerno ograničio domet svojih projektila na manje od 2.000 kilometara, ističući da je reč o odbrambenoj i odvraćajućoj strategiji, uz odbacivanje navoda o razvoju dalekometnih sistema kao dezinformacija. Pokušaj udara na Dijego Garsiju, međutim, doveo je u pitanje tu tvrdnju.

Iranska poluzvanična agencija Mehr potvrdila je napad, opisujući ga kao „značajan korak“ koji pokazuje da domet iranskih projektila daleko prevazilazi dosadašnje procene protivnika.

Govoreći na vojnom brifingu, Zamir je naglasio da iako projektil nije bio usmeren na Izrael, njegov domet od oko 4.000 kilometara suštinski menja stratešku sliku. „Berlin, Pariz i Rim sada su pod direktnom pretnjom“, upozorio je on, dodajući da je tekuća vojna kampanja dostigla svoju „središnju fazu“.

Analitičari koji se bave otvorenim izvorima podataka ukazuju da balistički projektil srednjeg dometa, lansiran iz centralnog Irana, sa radijusom od oko 4.500 kilometara, teoretski može da dosegne ciljeve duboko u centralnoj Evropi. U zavisnosti od položaja lansirnih platformi, praktično svaka evropska prestonica mogla bi da se nađe u dometu ovih sistema.

Ovaj napad predstavlja i prvu operativnu upotrebu iranskih balističkih projektila srednjeg dometa, kao i jasan pokušaj projekcije vojne moći daleko izvan Bliskog istoka. Do sada je poznati iranski arsenal uglavnom obuhvatao sisteme kratkog i srednjeg dometa, sa zvanično ograničenim dometom od 2.000 kilometara.

Prema podacima Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe SAD, Iran raspolaže najvećim zalihama balističkih raketa na Bliskom istoku. Ograničenje dometa, formalizovano 2015. godine, bilo je deo šire strategije koja je stavljala akcenat na preciznost, a ne na domet.

Ipak, američki zvaničnici već dugo izražavaju sumnju da bi iranski svemirski program mogao poslužiti kao osnova za razvoj interkontinentalnih balističkih raketa. Poslednji događaji dodatno su podstakli takve procene, uz mogućnost da su dosadašnje sposobnosti Teherana namerno potcenjivane ili prikrivane.

Kako prenose zapadni mediji, uključujući i „Blumberg“, ovaj pokušaj udara ukazuje na vojne kapacitete koji prevazilaze ono što je do sada bilo poznato o iranskom raketnom programu, otvarajući novu fazu bezbednosnih izazova ne samo na Bliskom istoku, već i u Evropi.