Novi početak u osmoj deceniji

Loznica – Kada se radni vek završi, za većinu ljudi u Srbiji počinje mirniji, često i „zatvoreniji” deo života. Ovde se penzija još uvek doživljava kao kraj jednog ritma, a ne kao početak novog. Razlozi su različiti, od materijalnih prilika do ukorenjene navike da se posle penzije stane. Ipak, ima i onih koji taj trenutak dožive drugačije.

Jedna od njih je Lozničanka Gordana Jovanović (79), koja je tek u osmoj deceniji života otkrila umetnost. Posle dugogodišnjeg rada kao frizer, potražila je način da ispuni vreme koje je odjednom postalo prazno.

„Nisam navikla da sedim. Ceo život sam radila, ruke same traže posao”, kaže.

Način da zaposli ruke pronašla je u cveću. A danas pravi slike od presovanog bilja. Na prvi pogled deluju kao da su rađene bojom, ali boje nema. Sve što se vidi nastalo je od latica, listova i stabljika, pažljivo sačuvanih i složenih.

Cveće najpre presuje u knjigama, deset do 15 dana, dok ne izgubi vlagu i zadrži prirodnu boju. Tek tada počinje rad. Latica po latica, bez ispravke, bez vraćanja.

Ta tehnika, poznata kao herbarijumska umetnost, ima dugu tradiciju. Nekada se koristila za beleženje biljaka, a vremenom je prerasla u zanat koji čuva oblik prirode. Kod Gordane taj proces kao da je zamenio nekadašnji ritam rada, ruke su ponovo našle svoj posao.

Na početku su to bili jednostavni motivi, cvetovi i ptice. Kasnije, na nagovor sina, nastale su i ikone, za koje je potrebno i po nekoliko dana rada, po više sati dnevno. Do sada je napravila oko 200 radova, a svaki prati i ram koji sama izrađuje.

„Kad krenem da radim, ne osetim vreme. Samo gledam da sve bude kako treba”, kaže ova vredna Lozničanka.

Njeni radovi zadržavaju pogled. Ljudi se zagledaju, priđu bliže, pa tek onda shvate da pred sobom nemaju sliku u klasičnom smislu, već nešto što je nekada bilo živo.

Kada se radni vek završi, za mnoge u Srbiji vreme kao da stane. Podaci Republičkog zavoda za statistiku i analiza Programa Ujedinjenih nacija za razvoj pokazuju da se stariji kod nas ređe uključuju u društvene i kulturne aktivnosti, najčešće zbog zdravlja ili kućnog budžeta. U zemljama Evropske unije ta slika je drugačija: prema Evrostatu, više od trećine starijih od 75 godina i dalje posećuje kulturna ili sportska dešavanja, a značajan broj ljudi od 65. do 74. godine učestvuje i u volonterskim aktivnostima. Ipak, ima i kod nas onih koji ne pristaju na tišinu i usporavanje, već u tim godinama pronalaze nešto novo.