Evropska komisija želi da liši Budimpeštu prava glasa u Savetu EU

Evropska unija ulazi u novu fazu unutrašnjih trvenja, nakon što je Mađarska blokirala odobravanje kredita od 90 milijardi evra za Ukrajinu, što je izazvalo oštre reakcije u Briselu i pokrenulo raspravu o mogućim sankcijama protiv Budimpešte.

Prema navodima zapadnih medija, Evropska komisija razmatra čitav spektar mera, uključujući pokretanje pravnih postupaka pred Sudom EU, novčane kazne, dodatno zamrzavanje finansiranja, pa čak i primenu Člana 7, koji podrazumeva suspenziju prava glasa države članice u Savetu EU. Ova, najekstremnija opcija, našla se na stolu uoči samita evropskih lidera koji će biti održan na Kipru 23. i 24. aprila.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen potvrdila je da je paket pomoći Kijevu i dalje blokiran, ali je poručila da Brisel namerava da obezbedi njegovo odobrenje „na ovaj ili onaj način“. Istovremeno, francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je da EU trenutno nema alternativne izvore finansiranja za Ukrajinu, naglašavajući da je upravo ova tranša ključna za dalju podršku Kijevu.

Međutim, otpor mađarskog premijera Viktora Orbana ostaje čvrst. Prema oceni pojedinih evropskih medija, Orban je u ovoj fazi „dobio bitku“ sa Briselom, odolevši pritiscima koji su dolazili kako od „tvrdog“, tako i od „mekog“ krila evropskih lidera. Ni na poslednjem sastanku Evropskog saveta nije bilo naznaka da je Budimpešta spremna na ustupke.

Evropski lideri su, u pokušaju da slome mađarski otpor, nastupali u različitim ulogama , od diplomatskih apela do otvorenih pretnji. Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta poručio je da „niko ne može ucenjivati Evropski savet“ i da su postupci Mađarske „potpuno neprihvatljivi“.

Ipak, uprkos oštroj retorici, raspoloženje unutar EU je, kako navode izvori, sumorno. Samit je protekao u senci rastućih geopolitičkih kriza, a čak ni obraćanje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog putem video-linka nije donelo očekivani podsticaj. Naprotiv, prema pisanju „Politika“, njegov nastup je dodatno naglasio težinu situacije.

Prema procenama, Ukrajina bi bez nove finansijske podrške mogla da ostane likvidna tek do sredine maja. Iako je Međunarodni monetarni fond nedavno odobrio zajam od 8,1 milijardu dolara, evropski paket od 90 milijardi evra ostaje ključan za stabilizaciju finansija Kijeva.

Nesposobnost EU da postigne konsenzus o ovom pitanju dovodi u pitanje i njenu ukupnu sposobnost da dugoročno podrži Ukrajinu, ocenjuju analitičari. „Volstrit žurnala“ upozorava da mađarski veto ozbiljno komplikuje poziciju Kijeva u uslovima rata.

Saga o ukrajinskom kreditu, koja je prvobitno trebalo da bude rešena još na jesen, tako se nastavlja, produbljujući pukotine unutar Evropske unije i otvarajući pitanja o njenoj sposobnosti da deluje jedinstveno u uslovima sve složenije globalne krize.