Bojanu Saviću Ostojiću Nagrada „Zlatni suncokret"

Bojan Savić Ostojić dobitnik je Nagrade „Zlatni suncokret” za 2025. godinu, za roman „Lusi”, koja se dodeljuje za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, saopštili su iz kompanije „Vital”.

Žiri u sastavu: Milica Vučković, Zoran Paunović i Dragan Babić (predsednik) jednoglasno je doneo odluku. Nagrada, koja podrazumeva diplomu i novčani iznos, biće uručena u petak 27. marta, u 15 sati u restoranu „Tri šešira” u Beogradu.

„Pričom o vezi pripovedača Zorana i neobične devojke, čiji se nadimak krije u naslovu romana, Bojan Savić Ostojić skicira domete prijateljstva, simpatije i ljubavi, ali i opisuje potragu za boljom i spokojnijom prošlošću. Rekonstrukcija jednog odnosa tako raste u nepouzdano sećanje na protekle etape života individue, generacije i društva, a dok ispisuje novu verziju istorije, narator definiše identitet i pojedinca i kolektiva. Motiv zaljubljenosti, bila ona konkretna bila simbolička, dominira romanom i pokazuje usredsređenost protagoniste na duhovnu opsesiju kojom uspostavlja okvire fizičkog sveta – od ulica kojima se kreće i prostora koje naseljava do elemenata popularne kulture koji opisuju njegova unutrašnja stanja. Veza dvoje junaka romana ’Lusi’ istovremeno je i ostvarena i neostvarena, i konkretna i ezoterična, a u toj sveobuhvatnosti krije se više različitih ključeva za čitanje i razumevanje ovog dela”, obrazloženje je žirija.

Bojan Savić Ostojić povodom nagrade kaže:

– Pisao sam „Lusi” ne znajući kuda će me tekst odvesti, kao kad zapodenete razgovor sa nepoznatim. Bilo mi je jedino važno da održim ton koji se nametnuo u prvim rečenicama. Ali bilo mi je nužno i da kroz celu knjigu održim portret posvećen čulnim detaljima, mnogo više nego psihološkim odlikama. Želeo sam da se lik zaista pojavi pred čitaocem, a ne da mu ga ja objašnjavam. S vremenom, kako je lavina odmicala, jer dok pišemo, usput shvatamo šta želimo, barem je tako u mom slučaju, shvatio sam da ću svu tu energiju usmeriti u proučavanje muško-ženskog odnosa koji nije ni prijateljski ni ljubavni, ali koji je i te kako autentičan i neosporan. Tako su nastali Lusi i Zoran, kao jedan samosvojan, svojeglav par u kojem se podrazumevaju i odanost i neposesivnost, i u kojem je najveća vrednost sagovorništvo.

Kao dekor priče, Savić Ostojić prikazao je Beograd kakav pamti iz tinejdžerskih godina, „grad koji je, što je za pisanje savršeno, maltene potpuno nestao, i tako sam bez zazora mogao da se prepustim prizivanju svih rituala koji su se u tim godinama podrazumevali, a koji danas zvuče kao artefakti”.

Autor romana „Lusi” takođe je rekao da mu je neizmerno drago što je takva knjiga dobila priznanje žirija „Vitalove” nagrade.

– Među njenim laureatima neosporno su mi najbliži David Albahari i Tanja Stupar Trifunović. Drago mi je, i šire, što je nagrađivanjem „Lusi” nagrađena i jedna, uslovno rečeno, eksperimentalna poetika i nadam se da će to navesti autore da se, svako u svojoj poetici, dodatno oslobode nekih oveštalih romanesknih konvencija, a naposletku ohrabriti i izdavače da, kad je o domaćoj prozi reč, svoje godišnje planove zaokružuju smelije – dodao je laureat.

Bojan Savić Ostojić (1983) pisac je i prevodilac. Osim nekoliko knjiga pesama i fragmenata, objavio je i novelu „Punkt” (2017), putopisne fragmente „Varvarin u Evropi” (2022) i romane „Nema oaze” (2019), „Ništa nije ničije” (2020), „Vreme vode” (2023) i „Lusi” (2025). Prevodi sa francuskog, a dela su mu prevedena na nemački jezik. Nagrada „Zlatni suncokret”, u javnosti poznata kao „Vitalova” nagrada, dodeljuje se od 1996. godine. Među dosadašnjim dobitnicima su: Ivan V. Lalić, Radoslav Petković, David Albahari, Dragoslav Mihailović, Dragan Velikić, Tanja Stupar Trifunović, Goran Petrović, Milenko Bodirogić i drugi.