Pobuna lojaliste

U filmu „Poštena igra”, zasnovanom na istinitim događajima, Šon Pen tumači lik Džozefa Vilsona, američkog diplomate koji je 2002. otišao u Niger kako bi proverio tvrdnje da Sadam Husein iz ove zemlje pokušava da nabavi uranijum za atomsku bombu. Zatim je javno osporio narativ Bušove administracije u tekstu za „Njujork tajms” pod nazivom „Šta nisam našao u Africi”. Više od dve decenije kasnije, istorija se ne ponavlja doslovno, ali je situacija slična: ponovo je reč o spornom ratu, ovog puta protiv Irana, i ponovo je u fokusu jedan Džo.

Kako je aktuelni sukob na Bliskom istoku ušao u treću nedelju, Džo Kent (45) podneo je ostavku na mestu direktora Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma. U otvorenom pismu predsedniku Trampu napisao je: „Ne mogu mirne savesti da podržim tekući rat u Iranu. Teheran nije predstavljao neposrednu pretnju našoj naciji i jasno je da smo započeli ovaj rat pod pritiskom Izraela.” Njegov odlazak sa jedne od najosetljivijih obaveštajnih funkcija u zemlji predstavlja dramatičan raskid za čoveka koji je dugo važio za jednog od najodanijih Trampovih lojalista. Iako je šef Bele kuće prokomentarisao da je za Kenta „oduvek mislio da je dobar momak, ali da je slab kada je reč o bezbednosti”, to se ne uklapa u opis vojnika koji je učestvovao u 11 misija, uglavnom u Iraku, pre nego što se 2018. penzionisao sa šest „Bronzanih zvezda”, koje se dodeljuju za hrabrost.

Kent se prijavio u američku vojsku sa 17 godina i završio je padobransku obuku. Potom je 2003. stekao zelenu beretku kao narednik u Specijalnim snagama SAD, nakon što je na kurs stigao samo nekoliko dana posle napada 11. septembra. Zatim je bio paramilitarni operativac CIA. Nakon što je napustio armiju, postao je redovan gost konzervativnih televizijskih emisija i dva puta se kandidovao za Kongres: 2022. i 2024, ali oba puta je izgubio.

Njegovu političku karijeru podjednako su obeležile veze sa krajnjom desnicom i vojni dosije. Širio je retoriku koju je Demokratski kongresni komitet opisao kao blisku rasističkoj „teoriji velike zamene”, pozivajući da se obustavi sva legalna migracija na 20 godina. Zalagao se za zabranu abortusa bez izuzetaka za silovanje, incest ili ugrožen život žene. Takođe je opisivao kovid-19 kao alat koji je Kina osmislila radi suzbijanja sloboda. Iako je kasnije rekao da odbacuje svaki rasizam i netrpeljivost, tokom saslušanja u Senatu odbio je da se ogradi od negiranja rezultata predsedničkih izbora 2020.

Međutim, Kentov pogled na spoljnu politiku, zbog koje se sada sukobio sa Trampom, oblikovan je ličnom tragedijom. Njegova prva supruga Šenon, sa kojom ima dva sina, poginula je u terorističkom napadu u Siriji 2019, gde je radila na borbi protiv Islamske države. Njena smrt dodatno je učvrstila Kentov skepticizam prema intervencijama u inostranstvu. Tokom haotičnog povlačenja SAD iz Avganistana 2021, kritikovao je odbrambenu industriju i politiku Vašingtona, tvrdeći da su ratovi produžavani „na mrtvim telima američkih vojnika” od strane ljudi koji su na tome „zarađivali i gradili karijere”. Upravo ta uverenja na kraju su okončala njegov mandat. U ostavci je optužio visoke izraelske zvaničnike i njihove uticajne ljude u medijima da vode kampanju dezinformacija, kako bi gurnuli SAD u sukob – formulacija za koju su kritičari rekli da se oslanja na antisemitske stereotipe o uticaju američkih Jevreja.