Britanci se spremaju za zatvaranje fabrika

LONDON – Britanske fabrike mogle bi već u narednim nedeljama da smanje proizvodnju usled naglog rasta cena gasa, upozoravaju industrijska udruženja, ukazujući da bi posledice eskalacije krize na Bliskom istoku mogle da se preliju na čitavu ekonomiju.

Najugroženiji su sektori koji se u velikoj meri oslanjaju na gas – pre svega keramička industrija, proizvođači stakla i hemijska industrija. Ove grane zahtevaju velike količine energije za rad visokotemperaturnih postrojenja, što ih čini posebno osetljivim na nagle skokove cena.

Direktor grupe „Energy Intensive Users Group“, Arjan Geveke, upozorio je da postoji „visok rizik“ da će fabrike izložene tržišnim cenama gasa uskoro biti prinuđene da smanje proizvodnju.

– Već smo svedoci zatvaranja pogona, posebno u hemijskom i keramičkom sektoru, i to čak i pre najnovijeg rasta cena – naglasio je Geveke.

Cena gasa u Evropi skočila je za 11 odsto nakon raketnih napada Irana na energetske objekte u Kataru i Saudijskoj Arabiji, dostigavši 60,72 evra po megavat-satu, što je najviši nivo od početka 2023. godine. Od početka rata u Iranu, cene su porasle za više od 90 odsto, što dodatno opterećuje privredu.

Predstavnici industrije upozoravaju da bi bez hitne intervencije vlade posledice mogle biti dalekosežne. Smanjenje proizvodnje u ključnim sektorima moglo bi da pokrene lančanu reakciju u snabdevačkim lancima i ugrozi šire ekonomske tokove.

Frenk Aaskov iz udruženja „UK Steel“ ističe da su pojedini članovi već najavili smanjenje obima proizvodnje u narednim nedeljama.

– Nekonkurentne cene električne energije dugo su glavna prepreka za britansku čeličnu industriju na globalnom tržištu, a sada se taj problem dodatno pogoršava usled konflikta na Bliskom istoku – ocenio je on.

Slične ocene dolaze i iz aluminijumske industrije. Direktorka Federacije aluminijuma, Nadin Bloksom, upozorava da postoji „realan rizik“ da britanska proizvodnja izgubi konkurentnost ako država ne uvede finansijsku podršku.

– Naši proizvođači već posluju uz značajno veće troškove energije u odnosu na globalne konkurente, a novi rast cena usled geopolitičke nestabilnosti samo pojačava pritisak – istakla je Bloksom.

Međutim, eventualne mere državne pomoći nose i značajan fiskalni teret. Podseća se da su subvencije za energente u 2022. godini britanske poreske obveznike koštale oko 18,4 milijarde funti.

Dodatnu zabrinutost izaziva mogućnost nestašica nafte i gasa u narednim mesecima. Tom Džouns iz Britanske federacije srodnih industrija upozorava da bi, u slučaju poremećaja u snabdevanju, moglo doći i do racionalizacije potrošnje.

– Ovi skokovi cena su izuzetno destruktivni za kompanije. Čini se da privatni sektor, posebno proizvodnja, uvek podnosi najveći teret – naglasio je Džouns.

Britanska vlada saopštila je da je svesna teške situacije u kojoj se nalaze energetski intenzivne industrije, ističući da je dugoročno rešenje u jačanju domaćih izvora energije. Istovremeno, najavljeno je da se razmatraju dodatne mere podrške, kao i da je predstavljena nova strategija za razvoj čelične industrije.

Ipak, ukoliko se kriza na Bliskom istoku produži, britanska industrija mogla bi se suočiti sa ozbiljnim izazovima, koji prevazilaze okvire energetike i prete da uspore ukupni privredni rast.