Bosna je postala svet, svet je postao Bosna

Ako danas u Bosni upitaš nepoznatog prolaznika da li navija za Palestince i Persijance ili za Izraelce i Amerikance, saznaćeš i koje je nacionalnosti. Donald Tramp i Džej-Di Vens kažu da „SAD vode rat za zaštitu hrišćana”. A od koga bi nego od muslimana?! Već prvih dana napada na Iran u razgovoru na jednom beogradskom TV kanalu muftija Jusufspahić je izjavio: „Ovo je rat protiv muslimana.” Odgovarajuća versko-nacionalna podela i antagonizam u Bosni postojali su još od osmanske okupacije, ali već tokom građanskog rata 1992–1995. sve se odvijalo po Hantingtonovoj prognozi da posle pada Berlinskog zida i kraja ideoloških sukoba neće doći do „jednog sveta”, „sveta mira”, „kraja istorije”, nego do – sukoba civilizacija, čitaj religija. Ovaj vidoviti američki geopolitičar svoje znamenito delo pisao je u vreme kada je „bosanski rat” već bio počeo i ostalo je nejasno da li mu je bio ilustracija ili inspiracija. Kako god, Bosna je postala svet, odnosno svet – Bosna. 
Međutim, jedno je teorijska anticipacija, a drugo politički život u kojem nije sve na papiru shematski zaokruženo, čisto i jasno. U njegovu generalno tačnu tezu da će trima ratujućim stranama u BiH pripomoći istoverni narodi u bližem i širem okruženju, nisu se uklapale jedino SAD, koje su napadno zauzele antisrpsku stranu bosanskih muslimana, potonjih Bošnjaka. Njegovi pokušaji da objasni taj izuzetak („manihejski pogled na svet”, „etika pomaganja slabijima” i sl.) ostali su neubedljivi. Ali, sada je američko odstupanje od Hantingtonove sheme život ispravio. Landau je na početku razgovora s Cvijanovićevom rekao da su „SAD prema Srbima bile nepravedne i da hoće to da poprave”. Elem, Dodiku se nisu samo dopale Trampove predizborne izjave da će se „s Putinom oko Ukrajine dogovoriti za mesec dana” i da se „SAD neće više mešati u unutrašnje stvari drugih zemalja”, pa je za njega navijao kada niko nije, uključujući i većinu američkih birača, nego se on uklopio i u Hantingtonovu geopolitičku viziju. Istovremeno, globalni geopolitički procesi tu viziju naknadno su zakomplikovali i u BiH. Biće islamskog terorizma, antisemitizma, islamofobije. 
Dodikova Srpska odavno je otvoreno jasno, glasno i dosledno stala na stranu Izraela, čak i kad to javno nije bila ni Amerika. Najkraće rečeno, Srbe s Jevrejima povezuje stradanje u Jasenovcu, kao i nevolje s muslimanskim komšilukom, a tu su, na istoj strani, očiglednije nego ikad, i SAD. Bošnjaci su pak razvučeni između političke elite, kojoj je iz Vašingtona preporučen „ravnopravan dijalog s druga dva naroda o realnim i praktičnim rešenjima”, i nacionalno-verske baze, koja joj pod prozorima traži solidarnost s muslimanskom braćom koja se uzajamno raketira, a predizborna kampanja samo što nije počela. Hrvati su tvrdili da su persijskog porekla da bi dokazali da nisu pokršteni Srbi, ali Hrvatska kao evropska ne zna kud bi između Vašingtona i Brisela, pa igra na sigurno. Plenković organizuje Tompsonove koncerte i peva „Za dom spremni”, jer to uvek pali kod ustašoidnih birača, a preporučuje ih tradicionalnoj saveznici Nemačkoj, dok ova sponzoriše antisrpsku vojnu saradnju Zagreb–Tirana–Priština. Na direktnim izborima pobeđuje Milanović jer ima dosta i onih boljih. 
Srpska pozicija u BiH, bar za sada, deluje najkomotnija: dobri s Izraelom, sa SAD, s Rusijom, na putu za EU, ali... Srpska braća Rusi i gvozdeni prijatelji Kinezi stali su iza Irana, ključne geopolitičke tačke u nadmetanju BRIKS-a sa Zapadom. No, pamti se da su mudžahedini iz desetina islamskih zemalja 1993. stigli u ratnu BiH u pomoć muslimanskoj braći upravo iz Teherana i kod Vozuće pred kamerama bukvalno klali zarobljene vojnike VRS, a onomad u Sarajevu pasdaranski general s ministrom odbrane BiH Zukanom Helezom dogovara vojnu saradnju iza leđa Banjaluke. Kako Srbi mogu s njima, a kako opet i mimo slovenskog bratstva i čeličnih prijatelja, koji su netom matici isporučili supersonični PVO? 
Poslednji izraelsko-palestinski rat jeste počeo tako što je Hamas raketirao ciljeve unutar jevrejske države i prvi put probušio „neprobojnu PVO kupolu”, upao u teritoriju Izraela, zarobio taoce i odveo ih u nepregledni lavirint podzemnih tunela u Gazi, ali niko nije ostao ravnodušan na surovu odmazdu poravnavanja palestinskih teritorija. Još od uspostavljanja islamske države Iran, ajatolah Homeini govorio je o cionističkoj zaveri i američkoj satani, pretio Izraelu uništenjem, te prerađivao uranijum. Proiranski Hezbolah je iz Libana otvorio drugi front protiv Izraela, ali žrtve u Školi za devojčice kod svakog izazivaju snažnu empatiju. Ipak, saveznici i simpatizeri jedne od dve strane isticaće samo da su Hamas i Hezbolah započeli sukobe, odnosno razaranje Gaze i pomor 171 jednog deteta. 
I opet jedno ali... Dodik je navijao za Trampa još u njegovoj prvoj predizbornoj kampanji, kada niko nije, i u tome je ostao dosledan i kad je ovaj izgubio bitku za drugi mandat. Tramp mu je uzvratio kad je ponovo postao predsednik. Ali šta, pritom, sa zaštitnicima Rusima? 
Povoljna okolnost za Dodika bila je i u tome što je u tom trenutku Tramp, prema odavno deklarisanom planu, svom snagom krenuo na dogovor s Putinom oko Ukrajine, a mimo EU, te su se Srbima na nebu iznad Bosne bar privremeno poklopile najveće zvezde planetarne političke galaksije. Matuška Rusija, slovenska i pravoslavna, u koju je Dodik srdačno priman (Putin, Lavrov, Šojgu, Miler), više nego ijedan prijatelj, učinila je na diplomatskom i političkom planu najviše što je realno mogla i ovaj je to zaslužio doslednom lojalnošću. Na inicijativu i pod predsedavanjem RF održana je sednica SB UN na koju „v. p.” Šmit nije bio ni pozvan. Vasilij Nebenzja kalpio ga je kao nikada, njegova američka koleginica se, što nemušto što eksplicitno, složila, a samozvanog gubernatora Švabu Kristijana branio je samo Britanac. 
Možda je to bio preloman trenutak čiji je scenario morao da bude prethodno dogovoren na relaciji Moskva–Vašington, a svoju ulogu odigrao je i Dodikov prijatelj Orban, politički mag koji sedi i u EU i u NATO-u, Trampov favorit u Evropi, uživa Putinovu naklonost jer neće protiv Rusije. Najzad, iako mu je većina, i to najjačih država u EU, radila ne samo o političkoj glavi, Dodik ne odustaje od evropskog puta. A EU i NATO ne samo da imaju sedište u istom gradu nego, posle distanciranja Amerikanca, NATO postaje evropska stvar i EU evoluira vojnopolitičku organizaciju, uvodi odlučivanje većinom glasova, prijem novaka bez prava glasa, a militantna ženica Kaja, zadužena za spoljnu politiku i bezbednost, u rusofobiji je prestigla svoju pretpostavljenu Ursulu. S njima neće ni Putin ni Tramp, ali ta po svemu gubitnička udruga nije bezopasna kada je reč o manjima i slabijima u balkanskom dvorištu. 
Uprkos svim prognozama da će otići do Nove godine, Šmit i dalje sedi u Sarajevu i pravi se mrtav, bonska ovlašćenja nisu ukinuta, uslovi 5+2 da stranci odu nisu suspendovani. Nemci i kad su u regularnom toku utakmice poraženi, u sudijskoj nadoknadi izjednače i, ako ne u produžecima, ono na penale, pobede. Eno je sudinica Sena piše pisma CIK-u da njena presuda znači da Mile ne može da bude ni šef stranke. Odbiju je, a ona opet. Takva upornost nije tipična za nagodnu muslimanku, taman i da joj je babo služio u SS Handžar diviziji. Mogla joj je doći samo od Šmita, koji ne odustaje ni od imovine Srpske, ni od Dodika. 
Očekivalo se da će, dok je Tramp zauzet na Bliskom istoku, Putin i Si dovršiti s Ukrajinom, odnosno Tajvanom, a da će SAD i Izrael, pošto nisu uspeli s obojenom revolucijom u Teheranu, ubrzo morati da se zaustave i časno povuku proglašenjem pobede. Ali onda još nešto nepredviđeno: Putin ne ubrzava u Ukrajini, niti je Si na Tajvanu, Tramp ubija ajatolahe i šalje komandose po uranijum. Ali, otkako su Iranci blokirali Ormuski moreuz i ostavili EU bez nafte, Kaja Kalas guta knedle i privremeno skida sankcije na nasušne ruske energente. A u Moskvi ne kažu „njet”, nego trljaju ruke jer će im prodati ogromne količine po rekordnim cenama. Ponavlja se priča: najpre „biće sve jasnije nakon ishoda u Ukrajini”, pa „biće sve jasnije kad se EU raspadne”, a sada, „biće sve jasnije kad se završi na Bliskom istoku”. Da, da, hoće, hoće, ali kada? „Biće Saći gaće, samo ne znam kad će!”, stoji u pesmici čika Jove Zmaja. A bosanski čovo, zablenut u kontroverzne informacije ko s kim, kada i zašto, protiv koga ili čega u asimetričnim dilovima hibridnog rata, mrmlja sebi u nedra: „E, hajde sad ti budi pametan pa razumi.”
*Profesor

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista