Zlato strateški štit od rata na Bliskom istoku

Geopolitičke tenzije i inflacija podstiču globalne investitore da se okreću zlatu kao sigurnom utočištu, ali i kao zaštiti od sistemskih finansijskih rizika, dok centralne banke širom sveta ubrzano povećavaju svoje zlatne rezerve. Prošle godine kupile su 863 tone, što je treća godina zaredom da nabavljaju više od 800 tona godišnje. Na cenu zlata utiču geopolitički događaji (ratovi, sankcije, krize), makroekonomski faktori (inflacija, kamatne stope, kurs dolara, privredni rast), ponuda i potražnja, kao i troškovi proizvodnje.

Od 2000. do marta 2026. godine cena zlata porasla je sa oko 280 na više od 5.000 dolara po unci, što predstavlja rast od preko 1.700 odsto. Samo u 2025. zlato je oborilo 53 rekorda i imalo rast cene od 73 odsto. Prema najnovijim podacima iz 2026. cena zlata je dostigla nove istorijske rekorde usled nestabilnosti na tržištu, i istorijski maksimum od 5.597 dolara po unci 29. januara, do povratka iznad psihološke granice od 5.000 dolara.

Prema procenama pojedinih stručnjaka za zlato, investitori se već nekoliko godina okreću investicionom zlatu kao sigurnom utočištu u vremenima povećane globalne neizvesnosti. Danas živimo u periodu s više geopolitičkih žarišta širom sveta, od rata između Rusije i Ukrajine, preko političkih i ekonomskih tenzija u Venecueli, pa do novih geopolitičkih tema poput Grenlanda, o kojima govori američki predsednik Donald Tramp, a dodatnu zabrinutost izaziva i eskalacija sukoba oko Irana.

Dok geopolitičke tenzije oko Irana i Ormuskog moreuza rastu, investitori širom sveta više ne traže u zlatu samo spas od inflacije, već „strateški štit protiv potpunog kolapsa finansijskog sistema”. Vodeće svetske banke predviđaju vrtoglave cene, više od 6.000 dolara po unci, a ekstremni scenariji idu i do 10.000 dolara.

Više od pet milenijuma čovečanstvo je očarano zlatom – nepromenljivim metalom koji je ukrašavao hramove, krunisao careve i bio temelj monetarnih sistema. Kroz vekove, zlato je funkcionisalo kao valuta, ukras, rezerva i metafora – otelotvorujući ljudsku želju za trajnošću u svetu promena.

Ekonomski gledano, trajna vrednost zlata počiva na tri osobine – „oskudici, izdržljivosti i poverenju”. Globalno rudarstvo dodaje jedva 1,5 odsto ukupnim nadzemnim zalihama svake godine – daleko sporije od rasta novčane mase ili digitalne likvidnosti. Svaka unca zlata ikada iskopana, oko 210.000 tona, i dalje postoji u nekom obliku, bilo kao poluge, zlatnici ili nakit. Ova fizička trajnost neuporediva je s bilo kojom finansijskom imovinom.

Kulturološki gledano, zlato ostaje ukorenjeno u društvima daleko izvan logike tržišta. U Indiji se procenjuje da domaćinstva poseduju više od 25.000 tona zlata – više od kombinovanih rezervi deset najvećih centralnih banaka u svetu. Služi istovremeno kao ukras, miraz i instrument štednje. Kupovina zlata dostiže vrhunac tokom festivala i venčanja, vođena i „tradicijom i ekonomskom razboritošću”. U Kini je simbolika zlata podjednako trajna: predstavlja „vrlinu, sreću i stabilnost”. Tokom finansijskih padova, mali investitori hrle da kupuju zlatno, brišući granicu između emocija i investicija.

U političkoj ekonomiji 21. veka, zlato ponovo postaje strateško. Kako su zapadne sankcije zamrznule ruske devizne rezerve i „naoružale” dolarski sistem, zemlje poput Kine i Rusije okrenule su se zlatu kao geopolitičkom tamponu. To je jedina imovina koja je van kontrole bilo koje vlade ili mreže centralnih banaka. Narodna banka Kine, na primer, stalno povećava svoje zalihe, koje sada prelaze 2.300 tona. Rezervna banka Indije, takođe, proširila je svoje rezerve na skoro 800 tona.

Filozofski gledano, zlato pokreće dublja pitanja o tome šta podrazumevamo pod „vrednošću”. Ekonomisti se dugo raspravljaju o tome da li vrednost proizlazi iz „rada, korisnosti ili percepcije”. Zlato, iako ograničene korisnosti, zahteva mnogo rada za vađenje i ima ogromnu percipiranu vrednost. Njegova privlačnost opstaje upravo zato što „pomiruje materijalne i metafizičke potrebe”. Poznati britanski ekonomista Džon Majnard Kejns ismevao ga je kao „varvarski ostatak”, ali čak ni on nije mogao da izbriše njegov psihološki uticaj. Čovečanstvo žudi za simbolima stabilnosti, a zlato, otporno na propadanje, nudi tu iluziju večnosti.

Finansijske inovacije – od tokenizovanog zlata na blokčejnu do platformi za trgovanje vođenih veštačkom inteligencijom – mogu redefinisati način na koji se zlato poseduje i razmenjuje. Pa ipak, ispod ovih tehnoloških inovacija, suština zlata ostaje nepromenjena. Njegova cena nastaviće da fluktuira, ali njegovo značenje neće.

Berzanska (spot) cena zlata najčešći je oblik vrednovanja ovog plemenitog metala i označava cenu za jednu troj uncu (31,1035 grama) čistoće od 99,99 odsto (prema starim oznakama zlata od 24 karata). Ova cena se menja svake sekunde, a distributeri investicionog zlata uzimaju je kao osnovu za izračunavanje cene kovanica i poluga.

Procenjuje se da je dnevni promet na globalnom tržištu zlata oko 200 milijardi dolara, od čega 70 odsto otpada na londonsko vanberzansko tržište, koje je najveća berza zlata na svetu. Da bi se osigurali standardi kvaliteta poluga kojima se trguje na ovom tržištu, učesnici su osnovali udruženje pod nazivom LBMA (London Bullion Market Association), koje danas obuhvata veliku većinu najvećih rafinerija i kovnica plemenitih metala na svetu. Cena zlata sastoji se zapravo od dve varijable. LBMA svakodnevno određuje cenu „Londonskog fiksa” – koja se zasniva na ceni zlatnog fjučers ugovora, dok drugi deo cene čini fizička razmena poluga s trenutnom isporukom.

Obim fizičke razmene veoma je mali u poređenju s trgovinom koja se odvija elektronski, tako da fjučersi imaju najveći uticaj na spot cenu zlata. Prilikom kupovine zlatnih poluga ili kovanica, kupac zapravo kupuje zlato po ceni na koju utiče i fjučers tržište, gde klasična ponuda i potražnja za zlatom nemaju odlučujući kratkoročni uticaj. Realna ponuda i potražnja utiču na dugoročne trendove ovog plemenitog metala, a kratkoročna kretanja zavise uglavnom od interesovanja za kupovinu i prodaju fjučers ugovora i drugih finansijskih derivata na zlato, kojima se trguje na berzama.

Plemenite metale treba smatrati dugoročnom investicijom. Praksa je pokazala da periodi u kojima je štednja u banci isplativija od posedovanja investicionog zlata ne traju dugo. Na duži rok, svaka papirna valuta bez zlatne podloge gubi vrednost, a mnoge su potpuno propale. Od nekadašnjih približno oko 800 papirnih valuta, manje od 200 preživelo je do danas i svaka od njih danas ima mnogo manju kupovnu moć nego što je imala pre nekoliko decenija.

Velike investicione banke predviđaju znatan porast cene zlata do kraja 2026. Glavni faktori navedeni u ovim procenama su makroekonomski trendovi, od očekivanog smanjenja kamatnih stopa u SAD i slabijeg američkog dolara, do intenzivnog gomilanja zlata od strane centralnih banaka i povećanog interesovanja investitora za sigurna utočišta usred globalne neizvesnosti i povećanih geopolitičkih rizika.

Geopolitički faktori, uključujući međunarodne tenzije, sukobe i neizvesnost u globalnoj trgovini, služe kao dodatni podsticaji za ulaganje u zlato kao „alat za diverzifikaciju”. Ovi faktori često povećavaju potražnju za plemenitim metalima, jer investitori nastoje da smanje potencijalne gubitke u slučaju neočekivanih tržišnih šokova.

Koliko su realne prognoze rasta cene zlata od oko 6.000 dolara za uncu u 2026. pa i do 10.000 dolara u narednih pet godina, zavisi od faktora koji dugoročno utiču na tržište zlata. Među najvažnijima su geopolitička nestabilnost, inflacija i monetarna politika velikih centralnih banaka. U trenutku kada svet ulazi u period dugotrajnijih inflatornih pritisaka i povećane globalne neizvesnosti, zlato ponovo jača svoju ulogu sigurnog utočišta za kapital.

Cena zlata raste kao posledica novog sukoba na Bliskom istoku. Visoka potražnja i činjenica da cene zlata rastu brže, rezultat su situacije u kojoj veliki institucionalni investitori sve više prepoznaju rizik držanja dolara i američkih državnih obveznica, gledajući na zlato kao na stabilnu alternativu. Fizičko zlato je imovina bez rizika i stabilna osnova za finansijsku i monetarnu stabilnost. Iz tog razloga, nije iznenađujuće što sistemski važne investicione banke poput Džej-Pi Morgana, Goldman Saksa i Banke Amerike predviđaju produbljivanje globalne nestabilnosti i situaciju u kojoj će cena zlata porasti iznad 6.000 dolara po unci u 2026, s napomenom da bi ekstremna potražnja mogla da pogura cenu ka 8.000 dolara do 2027. godine.

*Ekonomista, naučni savetnik