Ograničenja prodaje i prazni rezervoari širom Hrvatske

ZAGREB – Kako prenosi hrvatski portal Index.hr, od ponoći stupaju na snagu nove, više cene goriva, što je već izazvalo talas gužvi na benzinskim pumpama širom Hrvatske, ali i prve signale nestašica na pojedinim lokacijama.

Prema novoj odluci vlade, cene goriva ostaju regulisane, ali uz značajno povećanje maksimalno dozvoljenih iznosa. Tako će cena benzina porasti sa 1,50 na 1,62 evra po litru, dok će dizel skočiti sa 1,55 na 1,73 evra. Posebno je izražen rast cene takozvanog „plavog dizela“, koji sa 0,89 odlazi na čak 1,19 evra po litru, što predstavlja jedan od najvećih pojedinačnih skokova.

Istovremeno rastu i cene tečnog naftnog gasa – gas u rezervoarima dostiže 1,99 evra po kilogramu, dok će gas u bocama koštati 2,57 evra, što dodatno opterećuje i domaćinstva i privredu.

Naglo poskupljenje već je izazvalo reakciju građana, pa su u popodnevnim časovima zabeležene duge kolone na benzinskim pumpama, gde su vozači pokušavali da natoče gorivo po starim cenama. Međutim, upravo takav talas kupovine doveo je i do prvih poremećaja u snabdevanju.

Na pojedinim pumpama već je registrovana nestašica dizela, pre svega „plavog“, dok je u Zagrebu na jednoj benzinskoj stanici istaknuto obaveštenje da evro dizela uopšte nema. Slični problemi beleže se i u drugim delovima zemlje, posebno na jugu.

Najozbiljnija situacija prijavljena je u krajnjem jugu Hrvatske, gde se zalihe goriva naglo smanjuju, a prodaja se na pojedinim mestima već ograničava. Prema dostupnim podacima, na jednoj pumpi u Konavlima ostalo je svega nekoliko tona dizela i benzina, nakon čega će prodaja biti obustavljena do novih isporuka.

Slična ograničenja uvedena su i u više gradova, uključujući Metković, Hrvatsku Kostajnicu, Lipik i Glinu, što ukazuje da se problem snabdevanja postepeno širi i poprima šire razmere.

Dodatnu zabrinutost izazivaju i izveštaji o građanima koji pokušavaju da stvore sopstvene rezerve, uprkos apelima vlasti i naftnih kompanija da se ne prave zalihe. Zabeleženi su slučajevi točenja velikih količina goriva u kanistere i burad, što dodatno opterećuje već narušen sistem snabdevanja.

Predstavnici malih distributera upozoravaju da ne mogu samostalno da iznesu teret krize i očekuju intervenciju države, dok izvršna vlast ističe da bi cene bez regulacije bile još više. Prema tim proračunima, dizel bi dostigao 1,86 evra po litru, a benzin 1,71 evro, što ukazuje na snažan pritisak na tržište energenata.

Ipak, činjenica da se nestašice već javljaju i pored kontrole cena, kao i da se prodaja na više mesta ograničava, ukazuje da tržište ulazi u fazu nestabilnosti, u kojoj rast cena više nije jedini problem – već i dostupnost goriva postaje sve neizvesnija.