U Vranju upriličen komemorativni skup povodom Dana sećanja na stradale u NATO agresiji
(Уступљена фотографија)
Na platou Narodnog muzeja u Vranju obeležava se 27. godišnjica početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, kada je poginulo 3.500 ljudi, a uništene bolnice, mostovi, škole i kulturna dobra. Upriličen je državni komemorativni skup na kom će prisustvovati i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
NATO vazdušni napadi na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan 1999, a procenjuje se da je poginulo oko 2.500 civila, uključujući 89 dece, dok je oko 6.000 ljudi povređeno. Rušeni su mostovi, uništena infrastruktura, bombardovane škole, zdravstvene ustanove, mediji, ambasade, kulturni spomenici, crkve i manastiri, i gotovo da nije bilo grada koji nije bio na meti NATO bombi. Ubijeno je oko 3.500 ljudi, među kojima 89 dece, kao i Milica Rakić (3), koja bi danas napunila 30 godina, dok su hiljade povređene.
Na platou ispred Galerije Narodnog muzeja u Vranju nalaze se premijer Srbije, prof. dr Đuro Macut, ministri, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, patrijarh srpski Porfirije, predsednik SNSD-a Milorad Dodik, kao i veliki broj građana.
Nakon intoniranja srpske himne „Bože pravde“, a zatim minut ćutanja za sve poginule u NATO agresiji, komemorativni skup počeo je pomenom za poginule u NATO bombardovanju, koji je predvodio patrijarh srpski Porfirije sa episkopima i sveštenstvom SPC. Na ceremoniji se okupilo više od 10.000 ljudi.
Današnji skup u Vranju nije samo protokolarna obaveza već moralni zavet da se žrtve nikada ne smeju zaboraviti. Dok se Srbija suočava sa izazovima savremenog doba, sećanje na stradale 1999. godine ostaje čvrst temelj nacionalnog identiteta. Sve dok pamtimo svaki izgubljeni život i svaku prekinutu dečiju igru, negujemo kulturu sećanja koja nas opominje da mir nema cenu, ali i da pravda mora biti dočekana, bez obzira na protok vremena. Srbija pamti, jer zaborav nije opcija.
Mislim na svog dedu
Unuka preminulog Vranjanca Maneta Anđelkovića Julijana obratila se okupljenima.
“Rođena na Vidovdan, unuka Maneta, koga su zločinci ubili u njegovom domu, a njegova supruga Mirjana je teško povređena. Od tog 30. maja 1999. godine, kada su mi ubijene igračke sa kojima sam se igrala, kada su ubijeni moj i Ivanov krevetac, moja soba i moja kuća, život moje porodice se drastično promenio. Mesto okupljanja, sigurnosti i topline pretvorilo se u ruševine i tugu. Promenili su se i životi mojih komšija”, rekla je Julijana na početku.
Dodala je da je naša obaveza da ne zaboravimo i da učimo nove generacije koliko je život dragocen.
“Mislim na svog dedu, na njegov osmeh, na njegov glas, na sve one trenutke koje nismo uspeli da doživimo zajedno. Ali mislim i na sve one koji su poginuli, znam da svaka porodica nosi slično ime u svom srcu. Tihi zavet naše generacije je da ćemo čuvati mir, da ćemo poštovati život i jedni druge. Da ćemo graditi budućnost u kojoj se takva patnja nikada više neće ponoviti! Neka nas gubitak naših voljenih nauči vrednosti svakog dana, neka nas sećanje poziva na još veću odgovornost. Danas se klanjamo svim žrtvama, čija su imena utkana u istoriju naše zemlje, ali što je još važnije, zauvek su u našim srcima”, istakla je.
Njima večna slava i hvala, zaključila je.
“Jedno je sigurno, da smo sakupili dovoljno snage da rat iz 1999. godine jasno i glasno nazovemo njegovim pravim imenom, agresijom, zločinom većim od zločina.”