Prkosnik koji odbija da umre

Niš – Nakon pobede niškog metal benda „Lavina” na nacionalnom takmičenju „Pesma za Evroviziju” ponovo je aktuelizovana tema postojanosti i vitalnosti rok i uopšte alternativne muzičke scene u Srbiji.

Ako fokus usmerimo na Niš, grad koji je dao neke kultne rok bendove poput „Galije” i „Kerbera”, ali i mnogo drugih džez i bluz muzičara i danas ima svoj podmladak u alternativnom zvuku, mogli bismo zaključiti da pobeda „Lavine” i njihov uspeh nisu ni izbliza toliki incident kako se čini. Ipak, svi oni koji delaju u muzici koja nije komercijalna ističu iste probleme – nezainteresovanost medija, nezainteresovanost izdavačkih kuća i nedostatak prostora za nastupe.

Naši sagovornici o ovoj temi su Julija Krstić i Bogoljub Manić, dvoje ljudi koji su vrlo dobro upoznati sa ovom materijom.

Julija je sociolog sa višegodišnjim radom u menadžmentu u kulturi. Ona ističe da je alternativna scena u gradu i te kako postojeća i živa, ali da se mladi bendovi danas suočavaju sa problemima sa kojima se nisu suočavali njihovi slavni prethodnici sedamdesetih i osamdesetih godina. Pre svega ovo vreme u najširem smislu – korporativno sa izrazitom favorizacijom jeftinog i sintetičkog sadržaja, njima nije naklonjeno. Oni ostaju poput „Don Kihota” da se sami bore protiv vidljivih i nevidljivih vetrenjača.

– Interesovanja publike ima, ali institucionalne podrške nema. Zbog društvenih mreža muzičari lako naprave prvi korak neke osnovne promocije, ali nakon toga sledi zid. Razvitak scene i njen prelazak u strogo profesionalne vode podrazumeva interesovanje velikih medija i muzičke industrije – što u kontekstu mnogih muzičkih pravaca ne postoji. Zato su muzičari o kojima govorimo često prinuđeni da budu mnogo više od autora – oni su istovremeno i producenti i menadžeri i promoteri, a tako nešto zahteva vreme, specifično znanje i novac, što u opštim uslovima uglavnom postane neizdrživo – rekla je Julija Krstić, koja je do sada organizovala više desetina lokalnih koncerata i besplatnih muzičkih radionica, primarno preko svoje nezavisne organizacije „Shtek House”.

Oboje naših sagovornika ističu lično zadovoljstvo zbog pobede „Lavine”, ali su skeptični po pitanju dugoročnih pozitivnih posledica po celu scenu. Takođe, oboje smatraju da je gorući problem alternativne scene, konkretno niške scene, nedostatak prostora za nastupe.

– Scena je takva da postoji mnogo dobrih bendova, i mlađih i nešto starijih, ali jednostavno nemaju gde da sviraju u gradu. Broj muzičara alternativnog zvuka i broj ljubitelja te muzike, kao i sveukupni kvalitet su daleko veći nego što postojeća infrastruktura dozvoljava da to pokažu. Grad veličine Niša morao bi da ima daleko više mesta za nastupe nego što trenutno ima – rekao je Bogoljub Bogi Manić, poslednjih bezmalo dvadeset godina jedan od najboljih rok i hevi metal vokala u gradu (a i šire).

Manić, pride ističe da alternativna muzika – rok, metal, pank, džez, bluz i srodni pravci ne donose gotovo nikakvu zaradu i da s vremena na vreme dolazi do neminovnog odliva muzičara, odnosno do njihovog prelaska u folk i druge komercijalne žanrove. Ipak, oni koji ostanu to rade iz čistog entuzijazma i zbog velike ljubavi prema svemu što njihova muzika predstavlja.

Prema nekim procenama u Nišu danas funkcioniše više od 50 alternativnih bendova. Rešenje njihovog problema verovatno leži u institucionalnoj podršci – revitalizaciji postojeće i stvaranju nove infrastrukture i u konkretnom ulaganju u njihov sadržaj.

Kuriozitet je taj, da je šira publika kod pobede „Lavine” uočila i istakla ponašanje i visoko obrazovanje ovih momaka. Takve osobine nisu retke u muzičkoj sredini iz koje oni dolaze. Ekscentričan izgled i mračni tonovi najčešće su samo odgovor ali i opomena svetu koji ozbiljno klizi u ponor lažnog i licemernog.

Suština svega je da alternativna scena nije samo drugačiji zvuk. To je na prvom mestu jedna drugačija kultura i filozofija življenja i drugačiji odnos prema muzici, umetnosti i ljudima. Postavlja se pitanje – da li je takav sadržaj opasnost po ono već opisano korporativno potrošačko i plastično vreme, i da li mu je shodno tome tako nešto potrebno? Čini se da se odgovor nameće sam od sebe.