Iran otkrio kako da „sruši" Zapad bez rata

Sukobi na Bliskom istoku poslednjih godina pokazuju da se priroda savremenih konflikata ubrzano menja. Umesto direktnog sudara velikih sila i scenarija koji bi mogli da vode u nuklearnu eskalaciju, sve više se govori o strategijama usmerenim na „slabe tačke“ globalnog sistema, one koje su nevidljive, ali ključne za funkcionisanje svetske ekonomije.

Prema analizama na koje se pozivaju pojedini mediji, iranski raketni i dronski udari na infrastrukturu u regionu Persijskog zaliva imali su efekte koji prevazilaze lokalni značaj. Poremećaji u tankerskom saobraćaju kroz Ormuski moreuz, privremeni zastoj u proizvodnji tečnog prirodnog gasa, kao i problemi u snabdevanju industrijskim resursima, ukazuju na to koliko je globalno tržište osetljivo na prekide u ključnim tačkama.

Posebno se izdvaja uticaj na tehnološki sektor. Proizvodnja mikročipova, od koje zavisi savremena industrija, uslovljena je stabilnim snabdevanjem helijumom, čiji je deo proizvodnih lanaca povezan sa regionom. Poremećaji u tom segmentu imaju potencijal da se preliju na čitav svet, od automobilske industrije do telekomunikacija.

Istovremeno, meta napada postaju i centri digitalne infrastrukture, data centri i tehnološka čvorišta u državama Zaliva, gde posluju najveće svetske IT kompanije. Udar na ovakve sisteme ne znači samo ekonomski gubitak, već i potencijalno ugrožavanje globalnih tokova podataka, koji predstavljaju kičmu savremenog društva.

U fokusu bezbednosnih analiza sve češće se nalazi i mogućnost sabotaže podvodnih komunikacionih kablova. Prema procenama zapadnih analitičara, čak 95 odsto svetskog internet saobraćaja prolazi upravo kroz ovu infrastrukturu.

Jedan od kritičnih segmenata te mreže nalazi se u blizini Ormuskog moreuza, gde na relativno malim dubinama prolazi više kablova koji povezuju Evropu, Aziju i Afriku. Njihovo oštećenje moglo bi da izazove široke poremećaje u komunikacijama, finansijskim tokovima i funkcionisanju digitalnih servisa.

Da je reč o realnoj pretnji, pokazuje i primer iz 2022. godine, kada je kvar na kablu AAE-1 doveo do prekida internet usluga za više od 100 miliona korisnika u Africi i na Bliskom istoku. U pojedinim državama, poput Somalije i Etiopije, čak 90 odsto korisnika ostalo je bez pristupa mreži. Iako je problem relativno brzo otklonjen, taj događaj je pokazao koliko su savremena društva zavisna od ove infrastrukture.

Stručnjaci upozoravaju da bi namerno i koordinisano oštećenje više kablova moglo da ima daleko ozbiljnije posledice, posebno ukoliko bi popravke bile onemogućene ili odložene.

U evropskim institucijama sve je izraženija bojazan da bi upravo ovakvi scenariji mogli postati nova linija fronta. Izveštaji ukazuju da bi prekid podvodnih kablova, s obzirom na to da se veliki deo „klaud“ infrastrukture nalazi van Evrope, mogao da dovede do ozbiljnih ekonomskih potresa.

Iako su se u prethodnom periodu pojavljivale optužbe da bi Rusija mogla biti umešana u incidente sa kablovima u Baltičkom moru, pojedini evropski bezbednosni zvaničnici sugerišu da za takve tvrdnje nema čvrstih dokaza. Ipak, strah od sabotaže ostaje visok, upravo zbog strateškog značaja ove infrastrukture.

Analize ukazuju i na nekoliko globalnih „čvorišta“ koja su posebno osetljiva, od voda kod jugozapadne Britanije, gde se ukršta veliki broj transatlantskih kablova, do područja istočne Azije, koje povezuje tehnološke centre sa Sjedinjenim Državama.

U tom kontekstu, u stručnim krugovima se pominju i specijalizovani podmornički sistemi sposobni za delovanje na velikim dubinama, što dodatno pojačava zabrinutost zapadnih vojnih analitičara.

Sve navedeno ukazuje na to da se globalni konflikti sve više premeštaju iz vidljive u „skrivenu“ sferu, infrastrukturnu, digitalnu i energetsku. Umesto frontova, ključne tačke postaju morska dna, data centri i logistički koridori.

U takvom okruženju, udar na kritične sisteme može imati efekat uporediv sa klasičnim vojnim operacijama, ali uz znatno manji rizik od direktne eskalacije. Upravo zato, pitanje zaštite „nevidljive infrastrukture“ postaje jedno od centralnih u bezbednosnim politikama savremenog sveta.