Otkrivena planeta u formiranju
(Видеоисечак/Фејсбук)
Astronomski tim, koristeći teleskop Evropske južne opservatorije (ESO), napravio je otkriće koje bi moglo da promeni naše razumevanje formiranja planeta. U disku mlade zvezde WISPIT 2, istraživači su potvrdili prisustvo druge planete u procesu formiranja, čineći ovaj sistem pravom „živom laboratorijom” za proučavanje procesa formiranja nebeskih tela.
Nakon što su prethodno identifikovali jednu planetu, naučnici su usmerili moćne instrumente ESO-a na zvezdu WISPIT 2 i potvrdili postojanje drugog protoplanetarnog objekta. Specifična struktura diska koji okružuje ovu zvezdu privukla je posebnu pažnju stručnjaka, jer njegove karakteristike neodoljivo podsećaju na uslove koji su vladali u našem Sunčevom sistemu tokom njegovih ranih faza razvoja.
Ovaj sistem tek je drugi poznati (nakon PDS 70) u kome su direktno primećene dve planete koje se formiraju oko svoje matične zvezde. Međutim, za razliku od PDS 70, WISPIT 2 ima veoma proširen disk za formiranje planeta sa karakterističnim prazninama i prstenovima. Ovo sugeriše da se trenutno formira još planeta i da bi na kraju mogle biti otkrivene.
„WISPIT 2 je do sada najbolji uvid u našu prošlost“, rekla je vodeća autorka studije Kloe Lolor, prenosi RIA Novosti.
Kako je koautor studije Kristijan Ginski primetio, WISPIT 2 pruža „kritičnu laboratoriju“ za posmatranje ne samo rađanja jedne planete već celog planetarnog sistema.
Prva planeta, nazvana WISPIT 2b, otkrivena je prošle godine. Ima masu skoro pet puta veću od Jupiterove i kruži oko centralne zvezde na udaljenosti približno 60 puta većoj od udaljenosti Zemlja-Sunce. Nova planeta, WISPIT 2c, četiri puta je bliža centralnoj zvezdi i dvostruko masivnija od WISPIT 2b. Obe planete su gasoviti giganti.
Ovo otkriće nije samo uspeh za modernu astrofiziku već pruža i jedinstven uvid u daleku prošlost našeg kosmosa. Posmatranje procesa formiranja planeta u sistemu WISPIT 2 omogućava astronomima da bolje razumeju složene mehanizme koji su doveli do formiranja našeg sistema domaćina kroz prozor u „kosmičku istoriju“.