Ulo­ga obaveštajaca u političkim kampanjama

Bu­dim­pe­šta – Ulo­ga pri­vat­nih oba­ve­štaj­nih kom­pa­ni­ja u sa­vre­me­nim po­li­tič­kim pro­ce­si­ma po­no­vo je u fo­ku­su na­kon na­vo­da da je izra­el­ska fir­ma „Black Cu­be” bi­la an­ga­žo­va­na uoči par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u Ma­đar­skoj 2018. go­di­ne, sa ci­ljem pri­ku­plja­nja in­for­ma­ci­ja o ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i po­je­din­ci­ma po­ve­za­nim sa me­đu­na­rod­nim fi­nan­sij­skim kru­go­vi­ma.

Pre­ma na­vo­di­ma vi­še iz­vo­ra, upo­zna­tih sa ra­dom kom­pa­ni­je, od de­cem­bra 2017. do mar­ta 2018. go­di­ne, oso­be ko­je su ko­ri­sti­le la­žne iden­ti­te­te stu­pa­le su u kon­takt sa pred­stav­ni­ci­ma ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja u Ma­đar­skoj, ali i u dru­gim evrop­skim gra­do­vi­ma. Sa­stan­ci su, na­vod­no, or­ga­ni­zo­va­ni u Bu­dim­pe­šti, Be­ču, Lon­do­nu, Am­ster­da­mu i Nju­jor­ku, a raz­go­vo­ri su, pre­ma tim iz­vo­ri­ma, taj­no sni­ma­ni, pre­no­si „Po­li­ti­ko”.

Ubr­zo na­kon tih kon­ta­ka­ta, de­lo­vi sni­ma­ka po­ja­vi­li su se u po­je­di­nim me­di­ji­ma, uklju­ču­ju­ći izra­el­ski „Dže­ru­sa­lem post” i ma­đar­ski list „Magyar Idők”. Ob­ja­vlje­ni ma­te­ri­ja­li ko­ri­šće­ni su u jav­nom pro­sto­ru to­kom za­vr­šni­ce iz­bor­ne kam­pa­nje, u ko­joj je stran­ka Fi­des, pred­vo­đe­na pre­mi­je­rom Vik­tor Or­ban, osvo­ji­la ube­dlji­vu ve­ći­nu, pod­se­ća bri­sel­ski list.

Kom­pa­ni­ja „Black Cu­be”, sa se­di­štem u Tel Avi­vu, po­zna­ta je po an­ga­žo­va­nju u raz­li­či­tim is­tra­žnim i oba­ve­štaj­nim pro­jek­ti­ma ši­rom sve­ta. U sa­op­šte­nji­ma za jav­nost, pred­stav­ni­ci kom­pa­ni­je is­ti­ču da ne ot­kri­va­ju iden­ti­tet kli­je­na­ta i da svo­je ak­tiv­no­sti spro­vo­de u skla­du sa za­kon­skim okvi­ri­ma ze­ma­lja u ko­ji­ma de­lu­ju.

„Kom­pa­ni­ja ne po­tvr­đu­je ni­ti de­man­tu­je spe­ku­la­ci­je o kon­kret­nim pro­jek­ti­ma”, na­ve­de­no je u jed­nom od od­go­vo­ra za me­di­je.

Iz­vo­ri „Po­li­ti­ka” ko­ji su go­vo­ri­li o kon­kret­nom slu­ča­ju u Ma­đar­skoj na­vo­de da ni­je po­zna­to ko je fi­nan­si­rao ope­ra­ci­ju, ni­ti da li po­sto­ji di­rekt­na ve­za sa dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, dok ma­đar­ska vla­da ni­je zva­nič­no ko­men­ta­ri­sa­la ove na­vo­de.

Oso­be ko­je su kon­tak­ti­ra­le sa pred­stav­ni­ci­ma ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja pred­sta­vlja­le su se kao in­ve­sti­to­ri ili kon­sul­tan­ti, ko­ri­ste­ći ime­na po­put „Ana Ba­u­er” i na­zi­ve fir­mi kao što su „Ta­u­ro Ca­pi­tal” ili „Orion Ven­tu­re Ca­pi­tal”. Pre­ma do­stup­nim in­for­ma­ci­ja­ma, ta­kve kom­pa­ni­je ni­su po­sto­ja­le, a nji­ho­vi di­gi­tal­ni tra­go­vi – veb-saj­to­vi i pro­fi­li na pro­fe­si­o­nal­nim mre­ža­ma, ukla­nja­ni su ubr­zo na­kon ostva­re­nih kon­ta­ka­ta.

Na­vo­di se ta­ko­đe da su adre­se ko­je su ko­ri­šće­ne u ko­mu­ni­ka­ci­ji če­sto bi­le po­ve­za­ne sa ser­vi­si­ma za iz­najm­lji­va­nje kan­ce­la­rij­skog pro­sto­ra, što je prak­sa ko­ja se i ra­ni­je do­vo­di­la u ve­zu sa slič­nim ope­ra­ci­ja­ma. Pre­ma sve­do­če­nji­ma biv­ših za­po­sle­nih, kom­pa­ni­ja je ko­ri­sti­la ta­kve adre­se kao deo stan­dard­ne in­fra­struk­tu­re za pri­kri­va­nje iden­ti­te­ta.

Je­dan od de­ta­lja ko­ji je iza­zvao pa­žnju jav­no­sti je­ste na­čin na ko­ji su sni­mlje­ni ma­te­ri­ja­li pred­sta­vlje­ni. Uglav­nom je reč o krat­kim, mon­ta­žno ob­ra­đe­nim iseč­ci­ma raz­go­vo­ra, što je do­ve­lo do raz­li­či­tih tu­ma­če­nja nji­ho­vog zna­če­nja. Pred­stav­ni­ci ne­kih or­ga­ni­za­ci­ja, uklju­ču­ju­ći i Fond za otvo­re­no dru­štvo, uka­za­li su da su po­je­di­ne iz­ja­ve iz­vu­če­ne iz kon­tek­sta.

Na­kon pro­šlih iz­bo­ra, ma­đar­ske vla­sti usvo­ji­le su za­kon­ske me­re ko­je su uti­ca­le na rad po­je­di­nih ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, uklju­ču­ju­ći i mo­guć­nost kri­vič­ne od­go­vor­no­sti za ak­tiv­no­sti po­ve­za­ne sa po­mo­ći iz­be­gli­ca­ma. Ime Džor­dža So­ro­sa, či­je su ak­tiv­no­sti kroz fon­da­ci­je pri­sut­ne u re­gi­o­nu, če­sto se po­ja­vlji­va­lo u jav­nim ras­pra­va­ma to­kom te kam­pa­nje. Ma­đar­ski zva­nič­ni­ci su u vi­še na­vra­ta iz­no­si­li stav da po­sto­ji po­tre­ba za ve­ćom tran­spa­rent­no­šću u ra­du or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se fi­nan­si­ra­ju iz ino­stran­stva, dok su pred­stav­ni­ci tih or­ga­ni­za­ci­ja na­gla­ša­va­li da de­lu­ju u skla­du sa za­ko­nom.

Ni­je taj­na da glav­ni opo­zi­ci­o­nar Pe­ter Ma­đar ima zna­čaj­nu po­dr­šku Bri­se­la uoči pred­sto­je­ćih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u Ma­đar­skoj 12. apri­la. U za­pad­nim me­di­ji­ma go­to­vo da se ne mo­že pro­na­ći tekst u ko­jem ne­ma oštrih kri­ti­ka na ra­čun ma­đar­skog pre­mi­je­ra i pred­sed­ni­ka Fi­de­sa Vik­to­ra Or­ba­na. Iz­no­se se raz­li­či­ti ar­gu­men­ti za­što bi bi­lo bo­lje da po­be­di Pe­ter Ma­đar i nje­go­va stran­ka Ti­sa. Or­ban već du­go za­da­je gla­vo­bo­lje bri­sel­skoj ad­mi­ni­stra­ci­ji svo­jim su­prot­sta­vlja­njem raz­li­či­tim od­lu­ka­ma EU i sto­ga ni­je ču­do što u Bri­se­lu že­le da mu vi­de le­đa. 

Dr­žav­ni se­kre­tar pri Kan­ce­la­ri­ji pre­mi­je­ra Ma­đar­ske Ba­laž Hi­dve­gi ka­že da je no­vi slu­čaj za­ve­re, te­ži ne­go ikad pre, iza­šao na vi­de­lo iz­bi­ja­njem skan­da­la u ve­zi sa špi­ju­nom iz opo­zi­ci­o­ne stran­ke Ti­sa, što, ka­ko je oce­nio, ja­sno do­ka­zu­je da su u to­ku pri­pre­me za ma­đar­sku „pro­u­kra­jin­sku agent­sku vla­du”.

Po­ru­čio je da se ne sme do­zvo­li­ti Bri­se­lu i ukra­jin­skom pred­sed­ni­ku Vo­lo­di­mi­ru Ze­len­skom da for­mi­ra­ju vla­du u Ma­đar­skoj. Hi­dve­gi je u vi­deu ob­ja­vlje­nom na „Fej­sbu­ku” re­kao da se spre­ma vla­da ko­ja će, ume­sto da slu­ži in­te­re­si­ma ma­đar­skog na­ro­da, za­do­vo­lji­ti zah­te­ve Ukra­ji­ne i Bri­se­la. „Već smo zna­li da Ti­sa i Ukra­ji­na ku­ju za­ve­ru na šte­tu Ma­đa­ra...Po­sta­lo je ja­sno da li­de­ru Ti­se Pe­te­ru Ma­đa­ru po­ma­žu agen­ti po­ve­za­ni sa stra­nim oba­ve­štaj­nim slu­žba­ma”, na­veo je Hi­dve­gi.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, Ti­sa, „u sa­rad­nji sa špi­ju­nom ko­ji se pred­sta­vlja kao no­vi­nar, ra­di na for­mi­ra­nju pro­u­kra­jin­ske vla­de”.

Pre­ma bez­bed­no­snim ana­li­ti­ča­ri­ma, an­ga­žo­va­nje pri­vat­nih oba­ve­štaj­nih kom­pa­ni­ja u po­li­tič­kom kon­tek­stu ni­je nov fe­no­men, ali pred­sta­vlja iza­zov za re­gu­la­tor­ne okvi­re. Isto­vre­me­no, or­ga­ni­za­ci­je ko­je pra­te sta­nje de­mo­kra­ti­je u Evro­pi uka­zu­ju da je tran­spa­rent­nost iz­bor­nog pro­ce­sa ključ­na za oču­va­nje po­ve­re­nja jav­no­sti. Po nji­ma, sva­ki slu­čaj ko­ji uklju­ču­je taj­no pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka i nji­ho­vo ko­ri­šće­nje u po­li­tič­ke svr­he do­dat­no skre­će pa­žnju na po­tre­bu ja­snih pra­vi­la i nad­zo­ra.