Pred ogledalom

Ako zaista želi da se suoči sa predrasudama i ako želi da promeni sliku koju svet o njoj ima, Srbija mora stati pred ogledalo. Da bi uspešno menjala predstavu o sebi, mora se i sama menjati.

Srbija spada u ekskluzivni klub država čija reputacija teško može biti gora. Ekstremno negativna medijska slika o Srbiji i Srbima građena je krajem proteklog veka vrlo profesionalno, agresivno i sistematski. Političkih ciljeva radi, kršeni su svi principi profesionalnog izveštavanja, često i najelementarnija pravila političke korektnosti, dobrog ukusa, katkad i zdravog razuma. Ne treba, naravno, potceniti ni destruktivnu pomoć samih Srba procesu sopstvene satanizacije.

Ako je satanizovanje Srbije trajalo deset godina, promena te predstave trajaće bar tri puta duže. Ovde nema prečica. Danas je sve roba i sve se može brendirati, uključujući i države. Problem je u tome što efekti brendiranja traju jedva nešto duže od same kampanje i što se samo od kvalitetne robe može napraviti i uspešna robna marka. Brendiranje je komercijalni proces, ne i proces sticanja poštovanja.

Poštovanje se ne može kupiti ma koliko se novca potrošilo na promotivne spotove, marketinške agencije i lobiste. Za razliku od loše reputacije koja se ne mora nužno i zaslužiti, dobra reputacija mora, a to traži planiranje, strpljenje i upornost, tu tako deficitarnu domaću robu.

U građenju loše reputacije uvek se koriste stereotipi koji se vezuju za određene narode. Negativne osobine dela nacije (koje su racionalna podloga stereotipa) prenaglašavaju se, a potom se pripisuju naciji u celini. Ne treba se zanositi ni iluzijom da je Srbija u prošlosti imala sjajnu reputaciju, koju je potom izgubila. Ona je samo povremeno bila od koristi zapadnim silama, ili se nalazila u zavetrini jugoslovenskog nedefinisanog identiteta, pa je antipatija bila manja.

Država Srbija se već dugo doživljava kao remetilačka i agresivna, kao previše bliska Rusiji i njenim interesima. Vekovni animozitet prema Rusiji se tako delom preneo i na Srbiju. Uz to, ni atributi „balkanska” ili „pravoslavna” nisu naročito popularni u zapadnom rečniku. Korak po korak, stvarana je slika opasnog, nepouzdanog i nekulturnog naroda.

U tom sveukupnom košmaru, Srbija danas ima jednu veliku prednost – očekivanja od nje su toliko mala, da svako ko u nju dođe po pravilu biva prijatno iznenađen. Umesto balkanske kasabe, Beograd (na primer) deluje kao prijatan grad normalnih ljudi koji ne šetaju okolo sa šubarama na glavi i kamom u zubima. Sporo, veoma sporo, priča o strašnim Srbima će se menjati. Sa svakim strancem koji kroz Srbiju prođe ili u njoj kraće boravi, loši stereotipi će se krnjiti.

Kako se slika bude menjala, pojaviće se novi problemi. Stranci se neće zadovoljavati samo time da u Srbiji ostanu živi, ili da se za male pare dobro provedu. Ušminkani beogradski izlozi i sređene ulice u centru neće moći da sakriju zapuštenost periferije, provincijskih gradova ili sela. Stranci će postajati kritičniji, gledaće pažljivije i uočavaće sve one slabosti koje nikako ne nestaju sa srpske scene – naprotiv, sve se agresivnije promovišu i dobijaju nedopustivi legitimitet u javnom, kulturnom i političkom životu. Mislim pre svega na bahatost, nedisciplinu, nekulturu, nevaspitanje, nekompetentnost – sve ono što mora smetati i svakom pristojnom građaninu Srbije.

Odgovornost za promenu je uvek i pre svega na eliti, a ta elita, takva kakva je, neprofesionalna i često korumpirana, danas blokira promene i postaje promotor najgorih srpskih osobina. Ugled Srbije zavisiće od sposobnosti elite da se izbori sa svojim slabostima i usvoji jezik, manire i pravila ponašanja sveta koji presudno utiče na njenu sudbinu. Ako se ta pravila ne nauče, svet će čuti poruke koje Srbija šalje, ali ih neće razumeti, ili neće hteti da ih razume.

Srbija će uspeti da promeni svoju reputaciju tek onda kada neko ko u Srbiju uđe ne primeti da je izašao iz Evrope – kada vozovi ne budu spori i zapušteni, kada putevi budu dobri a vozači civilizovani, kada ulice i toaleti postanu i ostanu čisti, a kuće i dvorišta održavani. Tada više neće ni biti važno da li je Srbija formalno deo Evropske unije. Postaće privlačna i sebi, stećiće samopouzdanje, a to je možda i važnije od onoga što stranci o njoj misle.

Finansijski konsultant

www.nkatic.wordpress.com