Uspon izraelskih radikala

Izraelci su spremni da svojim glasovima sledećeg utorka izaberu još jednu vladu, posle prevremenog okončanja mandata sadašnje. Po svemu sudeći, novi kabinet jevrejske države biće opet koalicioni, pa jedino preostaje da se vidi ko će posle prebrojavanja glasova sa kojim ulogom uđi u posleizborno pogađanje.

Četiri politička tabora su se izdvojila od mnoštva od ukupno 43 partije koje konkurišu za 120 poslaničkih mesta u Knesetu.

Glavni akter i dalje je desničarski Likud, predvođen Benjaminom Netanijahuom. Njega prati centristička Kadima koju predvodi Cipi Livni, na levici je Laburistička partija Ehuda Baraka, a na krajnjem desnom krilu jedna stranka koja je u iznenađujućem usponu – Izrael je naš dom – koju predvodi Avigdor Liberman.

U predizbornim izveštajima svetske štampe, koji ovih dana dolaze iz Izraela, ovaj političar je u centru pažnje, koliko zbog rastućeg rejtinga, toliko i zbog svojih krajnje radikalnih i nacionalističkih stavova koji izazivaju nelagodu u ovom zapaljivom regionu.

Pedesetogodišnji Liberman je imigrant iz Moldavije, koji je dugo bio pod policijskom prismotrom zbog, kako se navodi, sumnji „za pranje novca i prevare“. On bi, prema najnovijim sondiranjima, mogao da dobije dovoljan broj glasova da postane važan koalicioni partner u budućoj vladi. To je potvrdio i sam vođa Likuda Netanijahu, obećavši mu „neko važno mesto u kabinetu“.

Pažnju pre svega privlači Libermanov veoma tvrd stav prema arapskim građanima u Izraelu, koji čine 20 odsto tamošnjeg stanovništva. On od početka političke karijere zagovara stav obustavljanja bilo kakvih pregovora sa Palestincima uključujući i one predvođene predsednikom Mahmudom Abasom koje podrža američka administracija. Odlučno je protiv principa „zemlja za mir” (pod čim se podrazumeva da Izrael ustupi izvesne teritorije Palestincima u zamenu za mirovni sporazum), a od arapskih građana traži da potpišu lojalnost jevrejskoj državi i služe obavezni vojni rok. On bi, povrh svega, i da ponovo iscrta izraelske granice tako što bi se najveći deo od 1,2 miliona arapskih građana prebacio pod palestinsku kontrolu, u zamenu za teritoriju u Zapadnoj obali koju naseljavaju Jevreji.

(/slika2)Najviše šansi za mesto premijera, kako piše „Njujork tajms“, po svim anketama ima Netanijahu. Ne samo zbog toga što je tronedeljni rat u Gazi raspoloženje frustrirane javnosti („da li se sa tim ratom otišlo suvuše daleko”, odnosno „da rat u Gazi nije vođen do kraja”) okrenuo „udesno” već i zbog činjenice da je pitanje nacionalne bezbednosti ponovo u prvom planu izraelske politike. Eho neuspelog sporazuma iz Kejmp Dejvida 2000. godine i talas palestinskih samoubilačkih bombaša koji je potom usledio biće još jedan jezičak na vagi kod konačnog opredeljivanja birača.

Netanijahu bi, ako pobedi (ima obezbeđenih 26 mandata), napravio vladu nacionalnog jedinstva. On je sebe u kampanji reklamirao kao „šampiona (nacionalne) bezbednosti“ ali i kao „dobrog domaćina u ekonomiji”, drugoj po redu temi koja najviše zaokuplja izraelsku javnost.

O miru sa Palestincima u celoj izbornoj trci, privremeno utihnuloj za vreme rata u Gazi, najviše je govorila Cipi Livni. Korak iza Netanijahua, po svim istraživanjima, Livnijeva, čija partija Kadima drži 29 mesta u Knesetu, takođe gaji tvrd stav prema Hamasu, ali je uporni zagovornik „nastavka pregovora sa Palestincima o rešenju dve države”.

„Bilo koja izraelska vlada koja propusti tu šansu“, kaže ona tim povodom, „vrlo brzo će doći u sukob sa novom američkom administracijom”.

Put ka naklonosti birača, uporno ali vidno posustalo, krči i aktuelni ministar odbrane Ehud Barak, kojem mnogi radije žele da ostane na tom mestu nego da se smesti u fotelju premijera. Na čelu partije koja se tradicionalno zalaže za mir sa susedima i koja ima 18 predstavnika u Knesetu (računa se da bi u novoj podeli mogli da imaju sigurnih 13), Barak bi možda sada i zažmurio na jedno oko pa ušao u savez sa Libermanom da se ne suočava sa žestokim otporom kolega.

Ono što je sasvim sigurno to je da nijedna stranka neće moći sama da formira vladu. A da bi se obezbedila većina u Knesetu, zbir glasova mora da bude najmanje 61. Taj broj je takođe potreban kad se glasa o poverenju vladi i opozivu premijera, pa Cipi Livni već sada traži da novi sastav Kneseta ozbiljno pročešlja neke delove postojećeg, proporcionalnog, izbornog sistema.

Mirjana Aksentijević